Šef "Šela" izdao dramatično upozorenje: Evropi u aprilu prete nestašice goriva i uvođenje četvorodnevne radne nedelje
Evropi bi već narednog meseca mogle zapretiti nestašice goriva usled produbljivanja krize na Bliskom istoku, upozorio je prvi čovek kompanije Šel (Shell), Vael Savan.
On je naveo da je globalni nedostatak nafte i gasa već primorao pojedine delove Azije da smanje potrošnju energenata, kao i da postoji rizik da se posledice u vrlo kratkom roku preliju i na Zapad.
Zbog takvog razvoja situacije, evropske vlade bi, kako bi izbegle nestašice, mogle da budu prinuđene da ograniče potražnju za energijom, što je mera koja nije primenjivana još od energetske krize 2022. godine, prenosi britanski Telegraf, a navodi Indeks.
Nakon što je Iran zatvorio Ormuski moreuz, u području Zaliva blokirano je oko petine svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG). Vojni izvori su u utorak saopštili da Velika Britanija predvodi inicijativu za ponovno otvaranje ove ključne trgovačke rute.
Zavisnost od Bliskog istoka
Rat je ušao u četvrtu nedelju, a Međunarodna agencija za energiju (IEA) apelovala je na države da smanje potrošnju nafte i gasa kroz podsticanje rada od kuće, uvođenje nižih ograničenja brzine i intenzivnije korišćenje javnog prevoza.
U Aziji, koja je u velikoj meri oslonjena na energente sa Bliskog istoka, vlasti su već uvele četvorodnevnu radnu nedelju, pozvale građane da racionalnije koriste klima-uređaje i obustavile službena putovanja u inostranstvo.
Govoreći na konferenciji u Hjustonu, Savan je poručio da bi evropske vlade uskoro mogle da budu primorane na slične poteze.
- Posledice se šire poput talasa. Vidimo da južna Azija prva snosi teret, koji se zatim seli na jugoistočnu i severoistočnu Aziju, a ulaskom u april sve više i na Evropu - rekao je.
Preusmeravanje u Aziju
- Zato nastojimo da sarađujemo sa vladama i upozorimo ih na mehanizme koje će možda morati da pokrenu, uključujući mere za smanjenje potražnje, odluke o skladištenju, nabavci zaliha i tako dalje - dodao je Savan.
Na tržištima je zavladala panika, pa su cene nafte i gasa u poslednje četiri nedelje porasle za 40, odnosno 60 odsto. U Aziji je to pokrenulo potragu za alternativnim dobavljačima, zbog čega se zemlje poput Kine, Japana i Južne Koreje nadmeću sa Evropom za isporuke iz Sjedinjenih Američkih Država, najvećeg svetskog izvoznika nafte i LNG-a.
- Veliki deo američkog tereta sada se preusmerava u Aziju jer su spremni da plate više - objasnio je Ešli Kelti, analitičar u kompaniji Panmure Liberum. Izvori iz energetske industrije ipak upozoravaju da nestašice goriva predstavljaju "najgori, ali malo verovatan scenario" koji bi se ostvario samo ako se rat između SAD, Izraela i Irana produži do leta.
Visoki izvor iz britanske energetske industrije potvrdio je da scenario koji je opisao čelnik Šela predstavlja "jedan od najgorih, ali je i dalje apsolutno moguć".
- Trenutno su ljudi manje zabrinuti za fizičku sigurnost snabdevanja, a više za cene. Setite se, čak i na vrhuncu prošle energetske krize, kada smo izgubili ogromne količine gasa iz Evrope, ipak smo uspeli da obezbedimo snabdevanje - rekao je izvor.
Međutim, dodao je:
- Jasno je da postoji tačka, možda u junu ili julu, kada cene toliko porastu da se postavlja pitanje da li je Evropa spremna toliko da plati. U tom trenutku cene bi mogle biti toliko visoke da domaćinstva i kompanije počnu samostalno da sprovode racionalizaciju.
Biznis Kurir/Index.hr
