Energetska apokalipsa: Svet na ivici ambisa, gore je nego 1973. godine

Rat na Bliskom istoku izazvao je noćnu moru za globalni energetski sistem, smanjivši snabdevanje u toj meri da potrošači širom sveta moraju da plaćaju višu cenu za manju potrošnju.

Najgori poremećaj u istoriji

Sve ovo doprinosi situaciji koju je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) već nazvala najgorim globalnim energetskim poremećajem u istoriji, koji je zasenio čak i arapski naftni embargo iz 1973. godine, koji je prouzrokovao nestašicu goriva i izazvao ogromnu ekonomsku štetu.

„Ovo nećemo moći da zaobiđemo. Posledica će biti toliki rast cena da će ljudi jednostavno prestati da troše“, izjavio je Den Pikering, glavni investicioni direktor kompanije Pickering Energy Partners.

Do sada je kriza sa tržišta uklonila oko 400 miliona barela, što je otprilike četvorodnevno svetsko snabdevanje, izazvavši skok cena od oko 50 odsto.

Nafta, gas i rafinisani nusproizvodi ključni su za mnoge aspekte modernog sveta, od pokretanja automobila, kamiona i aviona, preko napajanja domova i industrije, do proizvodnje plastike i veštačkih đubriva.

„Razmera onoga što je ovde ugroženo kada je reč o gorivima, hemikalijama, LNG-u i đubrivima jeste ono što ovaj trenutak čini kvalitativno drugačijim od prethodnih epizoda napetosti u Persijskom zalivu“, rekao je Aditja Sarasvat, potpredsednik konsultantske kompanije Rystad Energy.

Nagli skok cena energije takođe podstiče inflaciju, što teško pogađa potrošače i preduzeća. To je postalo i veliki politički teret za američkog predsednika Donalda Trampa, dok pokušava da opravda rat američkoj javnosti.

Tramp je oštro kritikovao saveznike u NATO-u zbog nedostatka podrške američko-izraelskom ratu protiv Irana, nazivajući dugogodišnje američke saveznike „kukavicama“.

Drastičan skok cena

Globalne referentne cene nafte već su porasle za više od 50 odsto, premašivši 110 dolara po barelu od početka rata. Posledice su još izraženije kada je u pitanju bliskoistočna sirova nafta, glavno gorivo za azijske ekonomije, čije cene dostižu rekordne vrednosti blizu 164 dolara.

Ovo je izazvalo vrtoglavi rast cena transportnih goriva, stvorilo pritisak na potrošače i kompanije širom sveta i podstaklo vlade da preduzmu mere za očuvanje zaliha.

Na primer, Tajland je naredio državnim službenicima da štede energiju tako što će obustaviti putovanja u inostranstvo i koristiti stepenice umesto liftova, dok je Bangladeš zatvorio svoje univerzitete.

Šri Lanka je uvela racionisanje goriva, a Kina je zabranila izvoz rafinisanog goriva. Britanska vlada je, u okviru plana za nepredviđene energetske situacije, uvela smanjenje ograničenja brzine radi uštede goriva.

IEA je u petak objavila nove predloge za smanjenje potražnje, poput rada od kuće i izbegavanja vazdušnog saobraćaja, koji je već ozbiljno poremećen nakon što je rat primorao ključna bliskoistočna čvorišta na zatvaranje.

IEA je ranije ovog meseca pristala da stavi na raspolaganje rekordnih 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi, ali analitičari smatraju da je ta mera nedovoljna.

Nataša Kaneva, analitičarka kompanije JP Morgan, izjavila je da je smanjenje potražnje jedino rešenje kada nedostaje zaliha.

„Tržište se suočava sa akutnom nestašicom proizvoda [...] koji ne mogu da se troše prosto zato što nisu dostupni“, rekla je ona.

Cene mlaznog goriva u Evropi dostigle su rekordnih 220 dolara po barelu, što je trošak koji će se verovatno brzo preliti na putnike u vidu skupljih avionskih karata. U Sjedinjenim Državama, koje uvoze veoma malo nafte sa Bliskog istoka, maloprodajne cene benzina porasle su za više od jednog dolara po galonu od 28. februara, dostigavši oko četiri dolara po galonu.

Cene prirodnog gasa u Evropi i Aziji vrtoglavo rastu nakon što su Izrael i Iran poslednjih dana u uzvratnim napadima oštetili gasne instalacije u Persijskom zalivu. Cene električne energije za potrošače takođe bi mogle da porastu.

Izrael je u sredu napao iransko gasno polje Južni Pars, a Iran je sutradan napao ogromni katarski LNG kompleks Ras Lafan. Izvršni direktor kompanije QatarEnergy, Saad al-Kabi, rekao je za Rojters da će iranski napadi izbaciti iz stroja 12,8 miliona tona LNG-a godišnje, što je oko tri odsto svetskog snabdevanja, u periodu od tri do pet godina.

Situacija je kritična jer su naftni i gasni proizvodi ključni za sve, od lekova do plastike i đubriva, upozorio je Menelaos Jdrios, generalni sekretar Međunarodne gasne unije (IGU), asocijacije svetskih proizvođača gasa.

„Ponovo pozivamo da se odmah obustave napadi na energetska postrojenja i da se nastavi teretni saobraćaj kroz Ormuski moreuz, jer su đubriva, petrohemijski proizvodi za farmaceutsku industriju, nafta, žitarice i gas ključni za naš opstanak“, naveo je Jdrios u saopštenju.

Pretnja po prehrambenu sigurnost

Rat takođe ugrožava snabdevanje hranom. Već je ozbiljno poremetio tržišta đubriva, s obzirom na to da oko trećine globalne trgovine đubrivima obično prolazi kroz Ormuski moreuz.

Cene proizvoda na bazi azota, poput uree, najvažnijeg veštačkog đubriva, porasle su za 30 do 40 odsto od početka sukoba. Američki poljoprivrednici su već prijavljivali prazne police u prodavnicama pre početka prolećne setve.

Fabrike đubriva u Indiji, Bangladešu i Maleziji preduzimaju mere za obustavu porudžbina, smanjenje proizvodnje ili potpuno zatvaranje zbog nedostatka sirovina.

Ako sukob potraje još samo nekoliko nedelja, globalno snabdevanje hranom biće značajno poremećeno, upozorio je Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

„To će uticati na setvu. U svetu će biti manja ponuda robe – osnovnih žitarica, stočne hrane, a samim tim i mlečnih proizvoda i mesa“, rekao je on.

Otprilike polovina svetske hrane uzgaja se uz pomoć veštačkih đubriva, što u nekim zemljama čini i do polovine ukupnih troškova za proizvodnju žitarica.

Biznis Kurir/Jutarnji