Nastavlja se drama u Ormuskom moreuzu: Iran bira ko prolazi, a ko ne - 400 brodova na čekanju
Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz gotovo je potpuno zamro od početka sukoba 28. februara. Dok je ranije ovuda prolazilo i više od 100 tankera dnevno, sada je taj broj pao na svega 21 brod ukupno.
Stotine brodova trenutno stoje zaglavljeni u Omanskom zalivu ili čekaju blizu ulaza u moreuz, dok posade danima ne dobijaju dozvolu za prolaz. Procene pokazuju da oko 400 plovila kruži ili čeka u okolnim vodama.
Iako Iran praktično kontroliše prolaz, moreuz nije potpuno zatvoren, ali prolazak nije slobodan. Analitičari navode da Teheran selektivno propušta određene brodove, najčešće uz prethodne dogovore i pod posebnim uslovima.
Ko može da prođe?
Kina
Brodovi povezani sa Kinom imaju najveće šanse za prolaz. Iran uglavnom izbegava da ih napada, a čak postoje indicije o neformalnom „filteru“ brodovi koji naglašavaju kinesko vlasništvo ili posadu pokušavaju time da pokažu neutralnost. Ipak, ni to nije garancija bezbednosti, jer je jedan kineski brod već oštećen tokom prolaska.
Grčki brodovi (uz određeni teret)
Nekoliko tankera pod upravom grčkih kompanija uspelo je da prođe, uglavnom sa saudijskom naftom namenjenom Indiji. Pretpostavlja se da krajnja destinacija i poreklo tereta igraju ključnu ulogu u dobijanju dozvole.
Indija
Nakon direktnih pregovora sa Iranom, indijski brodovi, posebno oni koji prevoze gas, dobili su dozvolu za prolaz. Ovo pokazuje da je diplomatski dogovor jedan od glavnih uslova za tranzit.
Pakistan i Turska
Pojedinačni brodovi iz ovih zemalja takođe su prošli, ali samo uz posebna odobrenja. Većina njihovih plovila i dalje čeka, što potvrđuje da prolaz nije pravilo, već izuzetak.
Ko ne može da prođe?
Brodovi povezani sa Zapadom, SAD, Velikom Britanijom ili zalivskim državama češće su mete napada ili im se prolaz blokira. Napadi u regionu deluju nasumično, ali ipak češće pogađaju upravo ove veze.
Podsećamo, Ormuski moreuz je ključni plovni put koji se nalazi između Omana i Irana, povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arapskim morem. Na svom najužem mestu, plovni put je širok samo 33 kilometra, a brodska traka je širine samo tri kilometra u oba smera. Kroz ovaj uski pomorski prolaz svakodnevno prolazi više od 20 miliona barela nafte što je petina svetske dnevne potrošnje.
Biznis Kurir/Seebiz.eu
