Da li će nafta dostići cenu od 200 dolara po barelu? Više ni to nije neralan scenario, moglo bi da bude gore nego 2008.

Ubrzo nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael prvi put napali Iran 28. februara, analitičari su upozorili da bi rat mogao da podigne cene nafte iznad 100 dolara po barelu.

Izraelski napad na iransko gasno polje Južni Pars 18. marta, koji je izazvao iranske napade na naftna i gasna postrojenja u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dodatno je pogurao cene sirove nafte u sredu na više od 108 dolara po barelu.

Analitičari se uglavnom slažu da cene imaju prostora za mnogo veći rast ako Ormuski moreuz, kanal za oko petinu globalnih isporuka nafte u mirnodopskim uslovima, ostane efektivno zatvoren u narednim nedeljama.

Cene imaju prostora za rast, ali koliki?

Jedina prava tačka sporenja je za koliko tačno.

- Referentne bliskoistočne nafte poput Omana i Dubaija već su prešle prag od 150 dolara, tako da je 200 dolara već na vidiku, čak i ako to još nije slučaj sa naftama Brent i WTI (West Texas Intermediate) - rekla je za Al Džaziru Vandana Hari, osnivačica kompanije za analizu naftnog tržišta Vanda Insights.

- Koliko će sirova nafta odavde dalje rasti gotovo u potpunosti zavisi od toga koliko dugo će Ormuski moreuz ostati zatvoren - dodala je Hari.

Nakon što je Iran proglasio moreuz zatvorenim na početku sukoba – i zapretio da će napasti sve brodove koji pokušaju da prođu – saobraćaj je gotovo u potpunosti stao.

Američki predsednik Donald Tramp nije uspeo da privuče međunarodnu podršku za pomorski konvoj kojim bi se ponovo otvorio moreuz, dok države u žurbi pokušavaju da sklope dogovore sa Iranom za bezbedan prolaz. Samo je šačici brodova – uglavnom plovilima pod indijskom, pakistanskom, turskom i kineskom zastavom – dozvoljen prolaz poslednjih dana.

Iako su se države obavezale da će u koordinaciji sa Međunarodnom agencijom za energiju osloboditi 400 miliona barela nafte iz zaliha za hitne slučajeve, te rezerve ne mogu u potpunosti da nadoknade obustavu isporuka kroz ovaj plovni put.

Dnevni manjak 10 miliona barela

Istraživačka grupa OCBC sa sedištem u Singapuru procenjuje da se globalno tržište suočava sa dnevnim manjkom od oko 10 miliona barela, čak i kada se rezerve uzmu u obzir.

Analitičari kompanije Wood Mackenzie izjavili su prošle nedelje da bi nafta Brent uskoro mogla da dostigne 150 dolara i da 200 dolara nije „van domena mogućeg“ u 2026. godini.

Iran je takođe spomenuo mogućnost nafte od 200 dolara, upozorivši prošle nedelje preko vojnog portparola da bi svet trebalo da se „pripremi“ za takav skok.

- Strateške rezerve i zamenski bareli mogu stabilizovati cene ako tržište veruje da će ponuda zadovoljiti potražnju, ali ako bi protok kroz Ormuz bio materijalno poremećen na duži period, cene znatno iznad 100 dolara, koje bi se čak približavale cifri od 200 dolara, sasvim su moguće - izjavio je za Al Džaziru Čad Norvil, predsednik industrijske publikacije Rigzone.

„U nekoliko aspekata, današnji uslovi bi mogli da dovedu do još dramatičnijeg pomaka od onog tokom Zalivskog rata, s obzirom na veći udeo globalne ponude koji je potencijalno ugrožen, kao i širi nesklad između ponude i potražnje koji je sada prisutan.“

Posledice pri ceni od 150 dolara

Cene nafte od 150 dolara ili više predstavljale bi veliki teret za globalnu ekonomiju.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi svaki rast cena nafte od 10%, ukoliko bi se zadržao tokom godinu dana, odgovarao povećanju globalne inflacije od 0,4% i smanjenju ekonomskog rasta od 0,15%.

Najskuplje 2008.

Najviša cena koju je sirova nafta Brent ikada dostigla iznosi 147,50 dolara po barelu, na vrhuncu globalne finansijske krize 2008. godine.

U današnjim dolarima, taj istorijski maksimum iznosi oko 224 dolara.

Adi Imsirović, stručnjak za energiju sa Univerziteta u Oksfordu, izjavio je za Al Džaziru da bi nafta od 200 dolara po barelu „predstavljala veliku ručnu kočnicu za svetsku ekonomiju“. Ocenio je mogućnost da cene dostignu takve nivoe kao „potpuno moguću“.

- To bi uticalo na inflaciju, rast, zaposlenost, i u nekim slučajevima izazvalo nestašice ne samo goriva, već i materijala poput đubriva, plastike i sličnog - naglasio je on.

Saša Fos, analitičarka energetskog tržišta u kompaniji Marex u Londonu, ponudila je, međutim, optimističniji pogled, nazivajući perspektivu da Brent dostigne 200 dolara „prilično nerealnom“.

Fos je ukazala na značajna povećanja proizvodnje u različitim zemljama, uključujući SAD, Kanadu, Argentinu, Brazil i Gvajanu, kao i na postojanje alternativnih ruta za snabdevanje, poput saudijskog naftovoda Istok-Zapad, kao razloge za optimizam.

Ukrajinski scenario

„Zahvaljujući rusko-ukrajinskom ratu, zaista smo videli na delu izreku da je lek za visoke cene – visoka cena“, rekla je Fos za Al Džaziru.

„Videli smo brojna povećanja proizvodnje u drugim regionima sveta.“

Iako će cene u velikoj meri zavisiti od ponovnog uspostavljanja saobraćaja kroz Ormuski moreuz, njihova putanja biće oblikovana i zakonom ponude i potražnje na druge načine.

Kupci roba i usluga obično počinju da smanjuju potrošnju kada cene porastu iznad određenog nivoa, što je fenomen poznat kao „uništavanje potražnje“.

Iako je potražnja za naftom manje elastična nego kod većine roba jer je teško naći joj zamenu ili funkcionisati bez nje, cene bi se ipak stabilizovale i počele da padaju nakon što bi prešle određenu tačku.

„Niko ne zna koji je to nivo, ali vrlo lako može biti iznad prethodnih nominalnih maksimuma od 147 dolara po barelu“, izjavio je Bob Meknali, predsednik Rapidan Energy Group, za Al Džaziru.

Koliko će visoko porasti cene nafte zavisiće od toga koliko se brzo „dve suprotstavljene tendencije – kupci koji jure manji broj barela po svaku cenu naspram kupaca koji napuštaju tržište usled uništavanja potražnje – budu odvijale“ jedna protiv druge, zaključio je za Al Džaziru Gregor Semenjuk, profesor javnih politika i ekonomije na Univerzitetu Masačusets Amherst.

Biznis Kurir/Al Jazeera