Intervju nedelje - Dubravka Ðedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike: Preduzeli smo mere da sačuvamo novčanike građana

Dok globalno tržište energenata potresaju sukobi na Bliskom istoku, Srbija nastoji da zadrži stabilnost domaćih cena kroz strateške mere i smanjenje akciza. O tome kako država amortizuje udare koji se na berzama menjaju iz časa u čas, sudbini zabrane izvoza derivata, ali i dugoročnim planovima koji uključuju nuklearnu energiju i stratešku saradnju sa Francuskom, na pitanja Kurira odgovarala je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Odluka o zabrani izvoza nafte i derivata je na snazi do 19. marta. Da li se trenutno razmatra produženje ove mere i kakve su trenutne zalihe naftnih derivata u Srbiji – da li građani i privreda mogu biti potpuno spokojni po pitanju snabdevenosti?

- Odluku o zabrani izvoza smo doneli da bismo zaštitili građane I privredu, kao I samo tržište I održali redovno snabdevanje. Ujedno pod kontrolom držimo I cene, ali dok god neizvesnost traje , produžavaćemo zabranu izvoza. Dalje odluke ćemo donositi u skladu sa dešavanjima na svetskom tržištu koja u ovom trenutku, složićete se, niko ne može da predvidi.

Na nedavnom Nuklearnom samitu u Parizu govorili ste, između ostalog, i o saradnji sa kompanijom EDF. Koji su konkretni sledeći koraci u pravnom i tehničkom smislu kako bi se saradnja sa Francuskom realizovala?

Srbija se nalazi na raskrsnici kada je u pitanju planiranje budućnosti energetskog sektora. Ako želimo da naša zemlja bude spremna za izazove ne sutrašnjice već današniice, potrebno je da planiramo i delujemo danas. Više od 35 godina posmatrali smo razvoj nuklearnih tehnologija sa strane ali smo pre 18 meseci promenili taj pristup i ukinuli zabranu izgradnje nuklearnih elektrana. Time smo otvorili vrata da razmatramo nuklearnu energiju kao potencijalni izvor bazne energije u procesu dekarbonizacije energetskog sektora. U saradnji sa francuskim EDF-om izrađena je Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, čije smo rezultate predstavili javnisti. Sa istom kompanijom nastavljamo saradnju u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa i izradi dodatnih studija koje se tiču jačanja ljudskih resursa, analize zakonodavnog I institucionalnog okvira, te analizu lokacija..U novoj rundi tehničke saradnje sa Međunarodnog agencijom za atomsku energiju obezbedićemo i njihovu podršku za jačanje regulatornih kapaciteta i razvoj bezbednosnih standarda. Za nas je veoma važna saradnja sa državama koje razvijaju nuklearne tehnologije i programe za izgradnju nuklearnih elektrana poput Francuske.

Izgradnja nuklearnih kapaciteta je projekat koji traje decenijama. Kako planirate da rešite pitanje stručnog kadra koji nam nedostaje zbog višedecenijske pauze u bavljenju ovom granom energetike i da li je realno očekivati prve kilovat-sate iz nuklearki pre 2040. godine?

- Razvoj nuklearnog programa je kompleksan posao koji zahteva kvalifikovane stručne kadrove. Vlada Srbije je već započela rad na identifikaciji stručnih kadrova u zemlji i inostranstvu koji bi mogli kvalifikovano da anaziraju i pripremaju ulazak naše zemlje u nuklearni program. Pet godina je potrebno kako bi se dostigla stručna sprema za upravljanje nuklearnim postrojenjem uz opštu inženjersku obuku ili obuku nuklearnog inženjerstva, zatim je potrebno proći kroz specijalizovanu obuku za operatera nuklearnog postrojenja koja obuhvata teoriju, praksu i sigurnosne procedure. Naš plan je da osnažimo kadrove u Srbiji i da privučemo naše stručne ljude iz Evrope i sveta. U saradnji sa EDF-om planiramo da uradimo studiju koja će se baviti stručnim kadrovima u prvoj fazi srpskog nuklearnog programa. Nama je potrebna stabilna energija za stabila rast I stabilnu Srbiju I preduzimamo hrabre korake da to I obezbedimo u narednih 14-15 godina. To je ogromna šansa za rast naše privrede. Zadatak je da budućim generacijam ostavimo u amnet sigurno snabdevanje.

Rok koji je postavio OFAC (24. mart) se bliži. Kojim informacijama trenutno raspolažete kada je u pitanju prodaja ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u? Postoji li „plan B“ ukoliko se pregovori ne završe u korist energetske stabilnosti Srbije?

- Naravno da postoji plan B ali o tome ćemo ako plan A ne uspe. Naš cilj je da se pregovori završe u korist energetske stabilnosti Srbije. Gaspromnjeft i Mol pregovaraju, mi pratimo pregovore ali i sami pregovaramo sa MOL-om. Ipak, rat u Iranu poremetio je mnogo toga. Rafinerija nam nije radila preko 100 dana a gradjani posledice nisu osetili, to mi je kao resornom ministru najvažnije.

Predsednik Vučić je predstavio razvojni program Srbije do 2030. godine. Gde vidite najveći izazov u realizaciji energetskog dela tog plana – da li je to dekarbonizacija, izgradnja reverzibilnih hidroelektrana poput „Bistrice“ ili modernizacija distributivne mreže?

- Naš energetski sistem je star decenijama i u njega nije dovoljno ulagano do pre nekoliko godina. Energetika je polje koje zahteva vreme, rad, infrastrukturu, dugoročno planiranje. Mislim da smo usvajanjem strateških dokumenata postavili dobar temelj i počeli da gradimo sve one objekte, postrojenja i infrastrukturu koji će nam obezbediti dovoljno struje, sigurno snabdevanje bez prekida, raziličite rute kroz koje možemo da dobavljamo energente, gas, naftu. Ušli smo u prvu fazu nuklearnog programa. Izazovi su veliki, ali naš zadatak je da dugoročno planiramo i da strateški gradimo energetsku budućnost. Kompanije koje se bave energetikom moraju da budu svesne da vremena za gubljenje nema te očekujem potpunu posveċenost.

Koliko je realno da Srbija značajno smanji oslanjanje na ugalj do 2030. godine, a da pritom ne ugrozi energetsku nezavisnost i cenu struje za domaćinstva, s obzirom na ogromne investicije koje zahtevaju obnovljivi izvori?

- Naš cilj je da 45% električne energije do 2030. godine proizvodimo iz obnovljivih izvora i očekujem da ćemo to I ostvariti. U protekle dve godine, kapaciteti iz vetra i solara povećani su za 83 odsto, čime se približavamo strateškom cilju definisanim Integrisanim energetskim i klimatskim planom, da do 2030. imamo 45 odsto električne energije proizvedene iz OIE. Veoma uspešno smo sproveli dve aukcije za izgradnju novih elektrana na vetar i sunce, od kojih 7 već proizvodi električnu energiju. Broj kupaca proizvođača odnosno domaćinstava I privrednika koji proizvode električnu energiju za svoje potrebe raste konstantno, sa nešto više od 400 krajem 2022. Sada je već oko 6500.

EPS povećava otkup i od nezavisnih proizvođača, po povoljnoj ceni koji nemaju tržišnu premiju, a takodje priprema investiciono-tehničku dokumentaciju za dalju izgradnju sopstvenih novih solarnih elektrana.

Ti kapacieti, plus nove gasne elektrane, će omogućiti da se zameni deo proizvodnje iz uglja i verujemo da idemo ka cilju za smanjenje emisije iz uglja za 2030. godinu. Na troškove proizvodnje električne energije u Srbiji bi najviše mogao uticati porez na emisije ugljen dioksida, koji se primenjuje od početka 2026. godine, koji treba da podstakne dekarbonizaciju. Međutim, Vlada će pažljivo upravljati primenom visine tog poreza, kao i ukupnim promenama strukture proizvodnje, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje i dostupnost električne energije svim kupcima.

Zavrsena je obnova jedine reverzibilne elektrane koju imamo, u Bajinoj Bašti. Šta to znači za naš energetski sistem?

- To je jedan od strateških objekata EPS-a i njegova obnova 43 godine od puštanja u rad jedan je od projekata na koje sam jako ponosna. Tu nije reč samo o više električne energije jer je to HE koja ima skladišni kapacitet i koja je neprocenjivo važna za stabilnost elektroenergetskog sistema. Zahvaljujuci njoj energija moze da se skladisti a zatim prodaje kada je cena na tržištu veća. Obnovom smo dobili višedecenijsku pouzdanost rada te elektrane. Da naglasim da je za završen i novi termoblok, vetropark i solarna elektrana u Kostolcu kao i revitalizacije Ðerdapa 1 što je veoma važno

Koji su sledeći strateški projekti koji će omogućiti Srbiji da više ne zavisi od jednog izvora ili jednog pravca snabdevanja gasom i naftom?

- Što više alternativa imamo za snabdevanje, to ćemo biti sigurniji i bezbedniji. Za Srbiju je diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja gasom i naftom od strateškog značaja, posebno zbog geopolitičkih poremećaja koji utiču na stabilnost energetskih tržišta i mogu dovesti do prekida ili ograničenja u snabdevanju energentima. Puštanjem u rad gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, Srbija je po prvi put dobila mogućnost da se snabdeva gasom iz drugih izvora, uključujući gas iz Azerbejdžana putem Južnog gasnog koridora. Planiramo povezivanje i sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i BiH čime gradimo regionalnu mrežu koja povećava stabilnost svih naših energetskih sistema, uz pristup i LNG terminalnima. Medjutim, gas koji dobijamo preko Turskog toka od Gasproma je za nas i dalje najpovoljniji

Za Srbiju je od posebnog značaja diversifikacija snabdevanja naftom s obzirom da se trenutno snabdevamo samo iz jednog pravca. Sa Mađarskom realizujemo strateški projekat izgradnje naftovoda. Proces javne nabavke je u toku za izgradnju naftovoda u Srbiji, tehnička dokumentacija je završena, dozvole koje su neophodne do sada su obezbeđene. Nadamo se da će radovi biti ugovoreni tokom leta a da će početi na jesen. To znači da ćemo do kraja 2027. godine imati izgrađen naftovod.

Biznis Kurir