MINISTARKA TATJANA MACURA: Srbija je napredovala, ali stereotipi i dalje koče žene

Šta za Vas danas predstavlja Dan rodne ravnopravnosti i koliko je Srbija napredovala u ovoj oblasti u poslednjih deset godina?

• Dan rodne ravnopravnosti predstavlja priliku da sagledamo koliko smo kao društvo napredovali, ali i da se podsetimo da ravnopravnost nije cilj koji se ostvaruje jednom zauvek, već proces koji zahteva kontinuiran rad. Kada uporedimo položaj žena danas sa položajem koji su imale naše majke i bake, jasno je da su promene značajne. Žene danas imaju veći pristup obrazovanju, češće su na rukovodećim pozicijama, prisutnije su u politici, nauci i preduzetništvu i imaju snažniju institucionalnu podršku nego ikada ranije.

Srbija je u prethodnoj deceniji napravila značajne iskorake kroz unapređenje zakonodavnog okvira, veće učešće žena u političkom životu i jačanje mehanizama za zaštitu od diskriminacije i nasilja. Ipak, pred nama je još posla, posebno kada je reč o promeni društvenih obrazaca i stereotipa koji se najsporije menjaju.

Koje biste konkretne rezultate izdvojili kao najveće uspehe Srbije kada je reč o unapređenju položaja žena u društvu i na tržištu rada?

• Među najvažnijim rezultatima izdvojila bih unapređenje zakonodavnog okvira kroz Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ovaj Zakon se, na moju veliku žalost, trenutno nalazi pred Ustavnim sudom i nadam se da će se ta situacija u dogledno vreme promeniti. Zatim, unapređenje mera za sprečavanje diskriminacije, kao i veće uključivanje žena u procese donošenja odluka.

Danas imamo značajno veće učešće žena u politici, upravljanju javnim institucijama i privredi nego što je to bio slučaj ranije. Posebno je važno što se sve više žena odlučuje za preduzetništvo, a država kroz različite programe pruža podršku njihovom ekonomskom osnaživanju.

Istovremeno, unapređuju se i propisi koji se odnose na zaštitu žena od nasilja, a kontinuirano se radi i na jačanju institucionalnih kapaciteta kako bi zaštita bila dostupnija i efikasnija.

Žene danas češće završavaju fakultete i ostvaruju bolje obrazovne rezultate od muškaraca, ali i dalje ređe dolaze do vrha. Da li je problem u sistemu, poslodavcima ili duboko ukorenjenim stereotipima?

• Mislim da odgovor nije jednostavan i da se radi o kombinaciji više faktora. Važno je istaći da žene danas nisu manje uspešne od muškaraca, naprotiv. U Srbiji žene češće završavaju fakultete, ostvaruju odlične rezultate u obrazovanju i imaju značajno učešće u naučnoj zajednici, gde su u mnogim oblastima ravnopravne, a neretko i uspešnije od svojih kolega.

Međutim, kada govorimo o najvišim rukovodećim pozicijama, još uvek postoje određene prepreke koje proizlaze iz tradicionalnih očekivanja i stereotipa. Rodni jaz u zaradama, koji iznosi oko 13 - 14 odsto, nije problem samo Srbije već gotovo celog sveta. Upravo zato je važno da nastavimo da menjamo svest, promovišemo jednake šanse i gradimo društvo u kojem će rezultati, znanje i rad biti jedini kriterijumi napredovanja.

Ekonomsko osnaživanje žena često se navodi kao ključ za postizanje pune ravnopravnosti. Koje mere daju najbolje rezultate u praksi?

• Ekonomska nezavisnost je jedan od najvažnijih preduslova za punu ravnopravnost žena. Najbolje rezultate daju mere koje ženama omogućavaju pristup finansijama, edukaciji, tržištu rada i preduzetništvu. Zato je Kabinet pokrenuo kampanju „Žene pokreću Srbiju“, sa ciljem da dodatno podstakne umrežavanje žena, razmenu iskustava i zajednički nastup na tržištu. Verujemo da žene mogu mnogo da nauče jedna od druge, da zajednički razvijaju poslovne ideje i da kroz međusobnu podršku lakše prevazilaze izazove sa kojima se suočavaju u poslovnom svetu.

Posebno su važni programi podrške ženskom preduzetništvu, obuke za sticanje novih znanja i veština, kao i povezivanje sa lokalnim samoupravama koje mogu da pruže konkretnu podršku na terenu.

Nasilje nad ženama ostaje jedan od najvećih društvenih problema. Šta država trenutno radi kako bi prevencija bila efikasnija, a zaštita žrtava dostupnija?

• Borba protiv nasilja nad ženama ostaje jedan od ključnih prioriteta države. U toku su aktivnosti usmerene na unapređenje zakonodavnog okvira, uključujući izmene određenih odredbi Krivičnog zakonika i propisa koji se odnose na zaštitu žrtava porodičnog nasilja.

Međutim, zakoni sami po sebi nisu dovoljni. Poseban akcenat stavljamo na prevenciju, edukaciju i osnaživanje žena da prijave nasilje, ali i na podizanje svesti celokupnog društva da nasilje nije privatna stvar već problem koji se tiče svih nas.

Veoma važnu ulogu imaju lokalne samouprave, zbog čega moj Kabinet intenzivno sarađuje sa gradovima i opštinama širom Srbije kako bi podrška bila dostupna ženama bez obzira na mesto stanovanja. Samo zajedničkim delovanjem institucija, civilnog sektora i lokalnih zajednica možemo postići trajne rezultate.

Digitalno nasilje i zloupotreba intimnih fotografija i snimaka sve više pogađaju mlade žene i devojke. Da li očekujete da će Srbija u skorije vreme dobiti posebno krivično delo koje bi sankcionisalo takozvanu osvetničku pornografiju?

• Očekujemo i nadamo se da će u najskorijem periodu doći do primene zakonskih rešenja koja će na precizniji način regulisati ovu oblast. U savremenom digitalnom društvu zaštita građana od zloupotrebe intimnih sadržaja postaje neophodnost.

Posebno zabrinjava činjenica da su žene i devojčice često mete ovakvih napada, a iskustvo pokazuje da su i žene koje obavljaju javne funkcije ili su aktivne u javnom životu među najčešćim žrtvama digitalnog nasilja. Država mora da pošalje jasnu poruku da ovakvi oblici nasilja nisu prihvatljivi i da će biti adekvatno sankcionisani.

Veštačka inteligencija danas može da napravi lažan intimni snimak za nekoliko minuta. Možemo li da zaključimo da tehnologija postaje novo oružje nasilja nad ženama?

• Nažalost, moglo bi se reći da pojedine tehnološke inovacije otvaraju nove mogućnosti za zloupotrebe. Veštačka inteligencija donosi brojne koristi, ali istovremeno može biti iskorišćena za kreiranje lažnih sadržaja kojima se ugrožavaju dostojanstvo, privatnost i bezbednost žena.

Mnoge žene se zbog straha od digitalnog nasilja teže odlučuju za javne profesije ili preuzimanje odgovornih funkcija. Zato je važno da država, institucije, mediji i društvo u celini reaguju brzo i efikasno. Tehnologija se menja iz dana u dan i naš odgovor mora biti jednako brz kako bismo zaštitili građane od novih oblika nasilja.

Da li su žene iz ruralnih sredina, žene sa invaliditetom i samohrane majke i dalje u većem riziku od diskriminacije i siromaštva, i kako im pružiti snažniju podršku?

• Određene kategorije žena i dalje se suočavaju sa dodatnim izazovima i zato zahtevaju posebnu pažnju nadležnih institucija. Žene koje žive u ruralnim sredinama, žene sa invaliditetom i samohrane majke često imaju manje mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i ekonomsku nezavisnost.

Kroz različite projekte i programe trudimo se da osnažimo žene na selu, a Kabinet je pružio finansijsku podršku inicijativama koje promovišu žensko preduzetništvo u ruralnim područjima, kao i organizacijama koje rade na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom.

Kada govorimo o samohranim roditeljima, posebno bih istakla značaj formiranja Alimentacionog fonda, koji predstavlja važan korak ka većoj sigurnosti dece i roditelja koji se sami brinu o porodici.

Šta je danas najveća prepreka rodnoj ravnopravnosti u Srbiji – nedovoljno dobri zakoni, njihova primena ili društveni obrasci koje još nismo spremni da menjamo?

• Rodna ravnopravnost ne zavisi od jednog faktora i ne tiče se samo žena. Ona podrazumeva zajednički rad institucija, privrede, obrazovnog sistema, medija i građana.

Srbija danas ima dobar zakonodavni okvir, ali svaki zakon može dati puni efekat samo ukoliko ga prati dosledna primena i promena društvenih obrazaca. Zato je važno da istovremeno radimo na unapređenju institucija, edukaciji građana i promociji vrednosti jednakih mogućnosti za sve.

Ravnopravnost nije pitanje privilegija, već pitanje pravednijeg i uspešnijeg društva u kojem svako može da ostvari svoj puni potencijal.

Kada biste mogli da postavite jedan cilj koji Srbija treba da ostvari do narednog Dana rodne ravnopravnosti, šta bi to bilo?

• Volela bih da do narednog Dana rodne ravnopravnosti napravimo dodatne korake ka potpunom uklanjanju prepreka koje ženama otežavaju profesionalni i društveni napredak. Srbija se danas nalazi među vodećim zemljama kada je reč o političkoj participaciji žena i prva je u regionu po zastupljenosti žena u politici, ali uvek postoji prostor za napredak.

Imajući u vidu to da se o narednim izborima sve češće govori, želela bih da vidimo još veće učešće žena u političkom životu Srbije. Žene su sklonije dijalogu, mirnom rešavanju sukoba, bolje se snalaze u kriznim situacijama i to sve zajedno može uticati na promenu političke kulture u Srbiji. Dalje, želela bih da vidim više žena na mestima odlučivanja, veće smanjenje razlika u zaradama i još snažnije ekonomsko osnaživanje žena širom Srbije.

Jelena Vukić