"Ako se sukobi brzo ne okončaju, preti nova globalna kriza hrane i vode" Ekonomista upozorava na ekstremne posledice sa kojima ćemo se suočiti usled rata
Sukobi na Bliskom istoku utiču na svet: dok rastu cene nafte i zatvaraju se transportne rute, stručnjaci upozoravaju da prava opasnost tek dolazi - skok cena hrane zbog poremećaja u proizvodnji đubriva i poljoprivrednog lanca.
Da li je zapravo sledeći veliki udar na globalnu ekonomiju moguć upravo preko hrane, za Kurir televiziju, otkrili su prof. dr Milan Beslać, ekonomista i Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.
- Ako ne bude dovoljno veštačkog đubriva, posledice će se odmah osetiti: manji prinosi i smanjen obim primarne poljoprivredne proizvodnje dovode do rasta cena gotovih proizvoda. To stvara začarani krug koji može izazvati visoku inflaciju, posebno zbog poskupljenja energenata - rekao je Beslać.
Globalna kriza hrane i vode preti zbog sukoba
Beslać je upozorio da sukobi u Zalivu mogu izazvati poremećaje u snabdevanju hranom i vodom širom sveta.
- Problem nije samo u izvozu energenata iz zemalja Zaliva - te zemlje uvoze oko 80% hrane sa globalnih tržišta. Kada poskupe cena hrane i njena nabavka postane otežana, posledice će se preliti na globalnu ekonomiju. Ako se sukobi brzo ne okončaju, može doći do nove globalne krize hrane, a potencijalno i vode - objasnio je.
Stočarstvo pokreće globalnu poljoprivredu
Budimović ističe da stočarstvo i proizvodnja mleka, mesa i jaja koriste ogromne resurse i pokazuju koliko geopolitičke situacije mogu uticati na globalnu proizvodnju hrane.
- Stočarstvo je generator primarne poljoprivredne proizvodnje, uključujući ratarske kulture, mleko, meso i jaja, koje su najskuplja i najzahtevnija proizvodnja. Da bismo razumeli koliko geopolitičke situacije utiču na proizvodnju hrane i međunarodni transport, dovoljno je pogledati globalne parametre: godišnje se proizvede oko 350 miliona tona mesa i oko 950 milijardi litara mleka.
Za ovu proizvodnju koristi se oko 83 odsto obradivog svetskog zemljišta i 27 odsto pitke vode, što jasno pokazuje koliko je zahtevna i energetski intenzivna - naveo je Budimović.
- Ratarske kulture se gaje uglavnom za stočarstvo, a u poslednjih godinu dana zabeležen je pad cena tih kultura od oko 5 odsto. Globalno, ratarske kulture uspevaju tokom cele godine, tako da one same po sebi nisu problem. Veoma je važno koristiti veštačka đubriva, ali je jednako imperativ vraćanje stajnjaka u uzgoj životinja i proizvodnju ratarskih kultura, kao održivog i prirodnog resursa - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
