Pad berzanskih indeksa, skok cena nafte i gasa na svetskim berzama, rast inflacije i najava većih kamatnih stopa kao posledica ratnih sukoba na Bliskom istoku imaće samo kratkoročne efekte i neće ostaviti veće posledice po srpsku privredu i građane, smatraju sagovornici Kurira.
Iako su obustava rada pojedinih rafinerija u Saudijskoj Arabiji i proizvodnje gasa u Kataru i zatvaranje Ormuskog moreuza za teretni saobraćaj već rezultirali skokom cena nafte i gasa, analitičari ocenjuju da dugoročno neće biti velikih poremećaja.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe za Kurir da Srbija ima alternativne izvore snabdevanja naftom (pod uslovom da se produži licenca NIS-u nakon 20. marta) i ne zavisi ni od tečnog gasa iz Katara, ali napominje i da su Ormuskim moreuzom prevožene sirovine za proizvodnju plastičnih masa i prehrambeni proizvodi.
Strah od inflacije
Prema njegovim rečima, kakve će posledice na srpsku privredu i građane ostaviti rat na Bliskom istoku, zavisi pre svega od toga koliko dugo će trajati.
- Kako sada stvari stoje, rat neće dugo trajati, pa se samim tim očekuje stabilizacija tržišta energenata. Međutim, ako rat potraje više od mesec dana, onda se to može odraziti na inflaciju, s obzirom na to da su energenti ključni za logistiku i funkcionisanje privrede. Zbog inflacije bi se povećale cene - kaže Stanić.
On naglašava da trenutno štetu od ratnog sukoba najviše osećaju avio-kompanije i turističke agencije.
- Naša privreda je u relativno velikoj meri uvozila sirovine petrohemijske industrije, koja se koristi u proizvodnji plastičnih masa. Generalno, nema većeg direktnog uticaja osim ako se desi da rat potraje duže, pa kroz energente dođe do prelivanja problema i na privredu Srbije. Naravno, avio-kompanije i turističke agencije sada imaju problem, posebno u delu letova i putovanja na Bliski istok - ističe Stanić.
Glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Filip Lejn u intervjuu za Fajnenšel tajms izjavio je da bi sukob SAD i Izraela protiv Irana mogao bi da izazove značajan skok inflacije u evrozoni i uspori ekonomski rast.
"Skok cena energije vrši pritisak na inflaciju, posebno u bliskoj budućnosti, i takav sukob bi bio negativan po ekonomsku aktivnost", rekao je Lejn, dodajući da će obim uticaja zavisiti od širine i trajanja sukoba.
Kamatne stope
Stanić ne očekuje da će Evropska centralna banka posegnuti za povećanjem kamatnih stopa, kao što predviđaju pojedini analitičari, zbog pritiska troškovne inflacije.
- Osim ako se desi jak inflatorni pritisak, što je zasad manja verovatnoća - kaže Stanić.
I ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da će privremenih poremećaja, naročito sa cenama nafte i gasa biti, ali ih dugoročno ne očekuje.
- Sve zavisi koliko će trajati rat. Ako potraje 40 dana, koliko prognoziraju Izraelci, to će biti samo kratkotrajni problem. U međuvremenu će doći do rasta cena nafte i gasa, što je realnost, ali na duži rok neće biti problema. Mislim da je režim u Iranu blizu kolapsa i da dugoročno poremećaja neće biti - kaže Stevanović.
Ni on ne očekuje da će ECB podići kamatne stope i očekuje da će radije trpeti inflaciju.
- U ovom momentu ne vidim razlog za podizanje kamatnih stopa. Mislim da kriza neće toliko da se oseti. Problema će biti, ali samo kratkoročno. Nafta je berzanska roba i, ako imate manjak nafte na tržištu, to se može ispeglati povećanjem proizvodnje na drugom mestu. Amerikanci će pritisnuti naftaše da povećaju proizvodnju tako da taj manjak neće biti 20 odsto, koliko se doprema kroz Ormusko more - objašnjava Stevanović.
