Šef traži da prekinete odmor i vratite se na posao: Evo šta se dešava ako odbijete i da li možete da dobijete otkaz
U Srbiji se često dešava da poslodavci zovu zaposlene koji su na odmoru da prekinu godišnji i da se vrate na posao, tvrdi profesor radnog prava Bojan Urdarević. Objasnio je da li je takva praksa u skladu sa Zakonom o radu.
Na početku razgovora je napomenuo da po jezičkom tumačenju odredbe instituta godišnjeg odmora poslodavac nema pravo da poziva zaposlenog da se vrati ranije sa odmora.
- Godišnji odmor se odobrava nakon konsultacija između poslodavca i zaposlenog. Poslodavac po zakonu ne bi trebalo da odluči kada će zaposleni da ide na odmor već da se sa njim dogovori. Međutim, kod nas se često dešava da poslodavac pozove zaposlenog da prekine odmor, a koliko znam do sada nisu vođeni sporovi povodom toga - rekao je.
Istakao je da takva praksa nije eksplicitno zabranjena Zakonom o radu, ali da jeste suprotna institutu godišnjeg odmora.
- Dešava se da poslodavci zbog organizacije posla pozovu zaposlenog da se vrati sa godišnjeg. To se dešava i ako se neki radnik razboli pa nema ko da ga menja i da bi proces rada mogao da se održi. Kod nas je problem manjak radne snage. Ponavljam, to Zakonom nije eksplicitno zabranjeno - objasnio je.
Napomenuo je da takva situacija može da bude izrazito nepovoljna za zaposlenog u slučaju da se nalazi na putu ili da je planirao putovanje.
- Tada bi poslodavac morao da mu nadoknadi nastale troškove. Ukoliko to ne bi želeo da učini, takva situacija bi se rešavala na parnici - kazao je.
Dodao je da zaposleni ne može da dobije otkaz u slučaju da odbije da se vrati ranije sa godišnjeg odmora.
- Zaposleni ne bi mogao da bude pravno kažnjen, odnosno da trpi sankcije, ali postoji mogućnost da bude drugačije tretiran. Radne organizacije kod nas počivaju na međuljudskim odnosima. Jedno je zakon, a drugo je kako organizacija živi - naveo je.
Prema njegovim rečima, postoji jedan neregulisani deo radnog zakonodavstva koji se odnosi na međuljudske odnose u organizaciji.
- Ne možemo sve podvesti pod zakonsku normu, niti zakon može da predvidi sve životne situacije koje mogu da se dese - zaključio je profesor radnog prava Bojan Urdarević.
Zakon o radu
Zakonom o radu regulisan je raspored korišćenja godišnjeg odmora. U njemu se navodi da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Biznis Kurir/Euronews.rs
