Za dve godine otpušteno 100.000 radnika: Otkazi pljušte, steže se kaiš - veliki problemi u auto-industriji u EU
Fabrike koje su decenijama činile stub evropske auto-industrije danas se suočavaju sa stalnim talasima otpuštanja i neizvesnom budućnošću. Iako se u javnosti najčešće govori o problemima proizvođača automobila, najteži udar zapravo trpe dobavljači auto-delova, gde se odvija prava drama.
Za samo dve godine ovaj sektor je ostao bez više od 100.000 radnih mesta, a negativan trend se, prema procenama, nastavlja. Kako piše Financial Times, evropski dobavljači su tokom 2025. godine najavili 50.000 otpuštanja, nakon što je 2024. već izgubljeno 54.000 radnih mesta. Generalni sekretar organizacije CLEPA, Bendžamin Kriger, ovu situaciju opisuje kao „bez presedana“.
Zabrinjava i činjenica da je broj najavljenih otkaza u poslednje dve godine veći nego tokom pandemije 2020. i 2021, kada je zbog pada potražnje zabeleženo ukupno oko 53.700 otpuštanja. Iako se tržište automobila delimično oporavilo, prodaja vozila nikada se nije vratila na nivo pre pandemije.
Dodatni problem za evropske dobavljače predstavlja prelazak na električna vozila. Upravo u tom segmentu, koji bi trebalo da nosi budući rast, evropske kompanije imaju ograničen udeo, dok kineski proizvođači sve agresivnije osvajaju evropsko tržište nudeći tehnički napredna, ali znatno jeftinija vozila.
Kriza pogađa i najveće igrače u industriji. Boš, najveći svetski dobavljač auto-delova, najavio je ukidanje 13.000 radnih mesta do 2030. godine, nakon što je priznao godišnji gubitak od 2,5 milijardi evra. Slične mere sprovode i Valeo, Forvija i Šefler, dok je Kontinental već izdvojio svoj sektor za auto-delove u posebnu kompaniju.
Ni srednjoročne prognoze ne ulivaju optimizam. Generalni direktor nemačke kompanije „Male“, Arnd Franc, ocenjuje da je neizvesno da li je industrija već dotakla dno ili će se problemi produbiti tokom 2026. godine. Njegova kompanija je najavila ukidanje oko 1.000 radnih mesta, uglavnom u Evropi i Severnoj Americi, navodeći kao jedan od razloga američke carine koje su usporile potražnju.
Prema Francovim rečima, pritisci na sektor dovešće do talasa konsolidacije u naredne dve do tri godine, uz zatvaranje pogona i prilagođavanje proizvodnih kapaciteta.
Još oštrije procene dolaze iz kompanije Valeo, čiji je direktor Kristof Perijat upozorio da se industrija nalazi u „darvinovskoj fazi“, u kojoj će opstati samo najjači. Bez snažnije zaštite iz Brisela, kaže on, Evropa bi mogla da izgubi još desetine hiljada radnih mesta zbog kineske konkurencije.
Iako prelazak na električna vozila u Evropi ide sporije od očekivanog, planirano ukidanje benzinskih i dizel motora dodatno povećava pritisak na dobavljače koji su decenijama gradili poslovanje na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. U tom kontekstu, Evropska komisija razmatra uvođenje principa „Proizvedeno u Evropi“, kojim bi se propisalo da se značajan deo auto-delova mora proizvoditi unutar EU. Dobavljači traže prag od oko 75 odsto, dok proizvođači automobila upozoravaju da bi takva pravila mogla povećati troškove i ugroziti njihovu konkurentnost.
Biznis Kurir/Jutarnji list
