Jagoda protiv supermarketa! Ministarka Lazarević za Kurir: Dosta su nam prodavali maglu, Srbija nije tržište drugog reda

U godini u kojoj su cene, marže i odnosi između države i velikih trgovinskih lanaca postali tema svakodnevnih rasprava, ministarka trgovine Jagoda Lazarević našla se u centru pažnje javnosti. S dugogodišnjim diplomatskim iskustvom i bez klasične političke biografije, preuzela je resor u trenutku ozbiljnih tržišnih poremećaja i povukla poteze koji su izazvali snažne reakcije.

- Državni službenik sam gotovo 18 godina i moj profesionalni put je od samog početka bio vezan za ekonomske teme i međunarodnu saradnju. Karijeru sam započela u tadašnjem Ministarstvu ekonomije, radeći u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljne trgovine, gde sam stekla temeljno razumevanje funkcionisanja tržišta, trgovinskih tokova i međunarodnih ekonomskih pravila. Nakon toga sam prešla u Ministarstvo spoljnih poslova, gde sam učestvovala u formiranju i razvoju sektora za ekonomsku diplomatiju, što je bilo važno iskustvo jer je Srbija tada intenzivno radila na jačanju svoje ekonomske pozicije u svetu. Moj profesionalni razvoj je bio postepen i zasnovan isključivo na znanju, velikom trudu, iskustvu i radu na terenu. Nikada nisam imala ambiciju da budem ministar, niti sam političar po vokaciji, ali verujem da su rezultati koje sam ostvarila tokom svih tih godina prepoznati i da je to bio ključni razlog zbog kojeg sam dobila poverenje da preuzmem ovu funkciju.

Prošla godina vas je iz senke izvela u žižu javnosti. Kako danas gledate na godinu za nama?

- Kada se osvrnem na 2025. godinu, mogu da kažem da je bila jedna od najzahtevnijih u mom profesionalnom životu. Suočili smo se sa složenim unutrašnjim okolnostima, ali i sa ozbiljnim globalnim trgovinskim izazovima - od carinskih ratova i poremećaja u lancima snabdevanja, kao i investicionih tokova, do i dalje prisutnih inflatornih pritisaka, koji su se prelili i na domaće tržište. Resor sam preuzela u trenutku kad su problemi već bili vidljivi i duboko ukorenjeni. Takve okolnosti nisu obeshrabrujuće, već obavezujuće. Smatrala sam da je važno reagovati brzo, odlučno i odgovorno, jer su posledice nečinjenja uvek najveće po građane. Godina je bila teška, ali i poučna, jer je pokazala da država mora biti prisutna i aktivna kada je tržište u pitanju.

Uredba o ograničenju trgovačkih marži izazvala je snažne reakcije. Da li je njena misija ispunjena?

- Uredba o ograničenju trgovačkih marži nije zamišljena kao trajno rešenje, već kao hitna i neophodna mera u trenutku kada su cene osnovnih životnih namirnica izmakle kontroli. Njena osnovna svrha bila je da se stabilizuje tržište, zaustave loše prakse i omogući građanima predah od cenovnih udara. U tom smislu, već sada vidimo konkretne efekte - došlo je do pada i stabilizacije cena, kao i do smanjenja inflatornih pritisaka. Međutim, suština našeg rada ne završava se jednom uredbom. Ona je bila početni korak ka dubljim, sistemskim promenama, koje će biti sprovedene kroz zakonska rešenja na kojima intenzivno radimo.

Trgovinski lanci su se snažno opirali. Da li ste očekivali takav otpor?

- Očekivala sam da će biti reakcija, jer svaka promena koja uvodi red i ograničava nečije navike, a naročito profit, nailazi na otpor. Ipak, smatram da je deo trgovinskih lanaca bio zatečen činjenicom da se država više ne povlači i ne posmatra sa strane, već odlučno ulazi u ispravljanje anomalija tržišta. Bilo je aktera koji su se ponašali kao da su iznad sistema i pravila. To se sada menja. Jasno je poslata poruka da se propisi moraju poštovati i da neće biti tolerisanja pokušaja njihovog zaobilaženja. Naše institucije prate situaciju veoma pažljivo i reagovaćemo na svaku neregularnost.

Niste se libili da im spočitate neprihvatljivo ponašanje na srpskom tržištu.

- Imali smo situaciju da se isti trgovački lanci u svojim državama ponašaju u skladu sa zakonima, sa realnim maržama i nametima prema dobavljačima i velikom odgovornošću prema potrošačima, dok su u Srbiji pokušavali da rade ono što tamo ne bi ni pomislili. To jednostavno nije prihvatljivo. Srbija nije tržište drugog reda i pravila moraju biti ista za sve. Bilo je pokušaja da se građanima prodaje magla, da se odgovornost prebaci isključivo na proizvođače, distributere ili globalne okolnosti, iako su podaci jasno pokazivali gde je problem. Upravo zato je država morala da reaguje odlučno i da pokaže da takva praksa više neće prolaziti.

U javnosti se pojavio nadimak "Jagoda protiv supermarketa", uz poređenje sa Robinom Hudom, koji staje na stranu građana i potrošača. Kako gledate na takvu percepciju svoje uloge i da li vam prija ta vrsta etikete?

- Ne bavim se etiketama, ali ako to poređenje znači da se borim za interese građana i potrošača, onda mi ne smeta. U ovu zemlju sam se nekada davno vratila, kada su drugi iz nje masovno odlazili, jer je volim i jer verujem da Srbija zaslužuje pravedan i uređen sistem i blagostanje posle decenija ekonomske destrukcije. Ne možemo da prihvatimo apsurd da su osnovne životne namirnice skuplje nego u znatno bogatijim evropskim državama, dok su primanja građana višestruko niža. To nije samo ekonomsko pitanje već pitanje dostojanstva i elementarne pravičnosti. Moj posao je da se tim problemima bavim odgovorno i u interesu javnosti.