Transportni sektor puca po šavovima: Prevoznici najavljuju masovan odlazak iz zemlje
Prevoznici iz Bosne i Hercegovine najavljuju masovno preseljenje svojih voznih parkova i vozača u zemlje EU zbog birokratskih prepreka, upozoravajući da bi posledice ovog poteza mogle ozbiljno uticati na tržište transporta.
Velibor Peulić, koordinator Konzorcijuma „Logistika BiH“, rekao je za „Nezavisne novine“ da prevoznici godinama upozoravaju da im evropska pravila otežavaju poslovanje, ali da su njihovi zahtevi ignorisani.
„Poslali smo desetine pisama, održali bezbroj sastanaka. Sve smo pokušali, ali do sada nismo dobili nikakve garancije“, kaže Peulić, dodajući da je zato odlučeno da se masovno prebace kapaciteti kompanija u zemlje EU, gde, kako kaže, nema takvih ograničenja.
Prema njegovim rečima, trenutna pravila EU tretiraju balkanske kompanije kao prevoznike drugog reda. Posebno je istakao problem prebivališta vozača, što često sprečava radnike da rade čak i 15 dana zaredom.
„Pošto nam se ne odobrava izuzeće od šengenskih pravila, a odgovor da će se "sve rešiti kada uđemo u EU" služi samo kao politička fraza, upuštamo se u veliku migraciju koja je potpuno legalna, logična i ekonomski opravdana“, objašnjava Peulić, dodajući da će im registracija u EU omogućiti da voze bez dodatnih ograničenja.
„Kompanije će nastaviti da posluju iz EU, ali će naša zemlja osetiti posledice jer će se izgubiti značajan deo poreza i doprinosa, smanjiće se broj domaćih kamiona, biće ugroženi socijalni i penzioni fondovi, uvoz i izvoz će poskupeti, a transport može biti skuplji i do 35 odsto“, rekao je Peulić.
Predstavnici vodećih transportnih organizacija u Srbiji i Bosni i Hercegovini pozvali su domaće institucije i tela EU da hitno reše alarmantnu situaciju izazvanu pravilima o prebivalištu vozača, koja, kako kažu, ozbiljno ugrožavaju poslovanje i opstanak sektora.
Vozači transportnih kompanija iz obe zemlje mogu da borave u EU samo 90 dana, što tvrde da je neodrživo. Zato pozivaju na hitnu reakciju vlasti.
„Vožnja kroz Hrvatsku, Sloveniju, Italiju, Španiju i Portugal nikada nije bila deo šengenskog putovanja. Za Francusku nam je potrebno dva dana da stignemo i vratimo se. Ali za prevoz do Portugala i nazad nam je potrebno 14 dana. Dakle, dodatnih 12 dana je uključeno u šengensku evidenciju“, rekao je ranije Neđo Mandić, predsednik organizacije „Pumedtrans“ Srbija.
Zijad Šarić iz Konzorcijuma „Logistika BiH“ upozorava da će prevoznici čekati do sredine januara na rešenje, a zatim protestovati. On takođe navodi da ovaj konzorcijum okuplja 480 transportnih kompanija i očekuje potpuni kolaps do aprila ako se problem ne reši.
Zaključak sa zajedničkog sastanka je da, ako Brisel ne usvoji rešenja do 15. januara sledeće godine, uslediće rigoroznije mere za prevoznike.
Komentarišući aktuelnu situaciju u vezi sa graničnim prelazom u Gradišci, Peulić je podsetio da je Evropska unija uložila desetine miliona evra u izgradnju novog mosta na rijeci Savi kod Gradiške, uključujući pristupne puteve, integrisana rešenja za brži saobraćaj i modernu infrastrukturu koja bi trebalo da donese protok kakav region čeka više od 20 godina.
„Most i novi granični prelaz predstavljaju ključni deo evropskog transportnog koridora i jedan od najvažnijih projekata za konkurentnost Bosne i Hercegovine i celog Zapadnog Balkana“, rekao je Peulić.
Dodao je da, prema zvaničnim evidencijama, trenutni granični prelaz Gradiška trpi prosečno opterećenje od 919 jedinica carinskih dokumenata (JCI) dnevno.
„To znači preopterećen sistem koji funkcioniše na ivici sloma. Uska grla koštaju prevoznike, špeditere i privredu desetine hiljada evra svakog dana. Kašnjenja se stvaraju u međunarodnim lancima snabdevanja i zemlja ima reputaciju da ima najduža čekanja u regionu“, ističe Peulić.
On naglašava da je postojeći prelaz odavno zastareo i da svaki dan bez otvaranja novog prelaza nanosi direktnu ekonomsku štetu.
„Svi su čekali otvaranje, osim onih koji ga blokiraju. Posle mnogo godina, sve pripreme za puštanje novog prelaza u rad su završene. Prevoznici, špediteri, logističke kompanije, investitori i međunarodni partneri su s pravom očekivali da će država omogućiti brže i efikasnije kretanje ljudi i robe. Ali onda, apsurdno“, kaže Peulić.
On navodi da se u ključnom trenutku, kada se očekuje brzo otvaranje prelaza, pojedinac ponovo stavlja iznad institucija, ekonomije i interesa države.
„Kako je moguće da jedan čovek blokira razvoj vredan više od 50 miliona evra? Kako je moguće da investicija koja bi predstavljala najveći proboj u regionalnoj logistici u poslednjih 20 godina zastoji zbog proceduralnog voluntarizma i proizvoljnosti“, pita Peulić.
On zaključuje da to omogućava stagnaciju u međunarodnim tokovima robe, rast troškova, pad ugleda zemlje i štetu po domaću ekonomiju.
Biznis Kurir/ Nezavisne novine
