Putevi koji menjaju lice Srbije: Brže, bolje i sigurnije na modernim saobraćajnicama

Srbija je u poslednjoj deceniji postaje zemlja modernih saobraćajnica i auto-puteva koji drastično skraćuju putovanje, ali i povezuju našu zemlju sa susedima, pa i dalje. Novi putevi doveli su do značajnih promena u načinu života, ekonomiji i turizmu. Stotine kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica otvorene su širom zemlje, a radovi na još više od 500 kilometara novih deonica i dalje traju. Ovi infrastrukturni projekti ne samo da povezuju Srbiju sa ključnim mestima unutar zemlje, već je sve više pozicioniraju kao centralni saobraćajni čvor Balkana i jugoistočne Evrope.

Naime, od 1945. do 2012. godine, u Srbiji je bilo izgrađeno svega 596 kilometara auto-puteva, dok je samo od 2013. do danas izgrađeno 609 kilometara, uključujući i deonicu prema Požegi.

Otvoreni putevi koji menjaju lice Srbije

Pre samo nekoliko meseci, Srbija je dobila novu brzu saobraćajnicu koja povezuje Šabac i Loznicu, dugu 54,5 kilometara. Ova saobraćajnica je povezala Mačvu i Podrinje, a prema predsedniku Vučiću, ovo je bilo ostvarenje sna prethodnih generacija. Takođe, puštena je u rad i nova deonica Moravskog koridora, koja spaja Kruševac i Vrnjačku Banju, dužine 30 kilometara.

 Međutim, najveći pomak postignut je na Koridoru 11. Završena deonica Preljina–Požega, koja je duga 30,9 kilometara, a sastoji se od tri tunela i 35 mostova omogućava putovanje od Beograda do Zlatibora za manje od dva sata. Ali, radovi na Koridoru 11 tu nisu stali, a trenutno se radi izgradnji najtežeg dela ovog auto-puta, od Požege do Boljara, u dužini od 106 kilometara. Ova moderna saobraćajnica će povezati Srbiju sa Crnom Gorom. Planira se izgradnja 72 mosta i 10 tunela, a završetak projekta očekuje se do 2028. godine. Kada sve bude završeno, put od Beograda do Jadranskog mora trajaće manje od četiri sata.

Auto-put Miloš Veliki – kičma novog povezivanja

Pored Koridora 11, važan element ove revolucije u infrastrukturi je auto-put "Miloš Veliki", koji povezuje centralnu Srbiju sa jugozapadnim delovima, ali i sa budućim izlazom na more. U poslednjim godinama otvorene su ključne deonice ovog auto-puta, uključujući delove od Surčina do Obrenovca, Obrenovac do Ljiga, kao i Ljig do Preljine. Ove deonice se sastoje od desetina tunela i mostova, a sve zajedno značajno poboljšavaju povezivanje centralnog dela Srbije sa ostatkom zemlje, ali i sa susednim državama.

Put ka budućnosti – šta se trenutno gradi?

Trenutno, širom Srbije, u fazi izgradnje je čak 504 kilometra novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, a do kraja 2025. godine biće završeno 170 kilometara, uključujući ključne deonice kao što su Preljina–Požega, Moravski koridor, Beograd–Zrenjanin–Novi Sad i Fruškogorski koridor. Moravski koridor, koji povezuje Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju i Kraljevo, biće prvi digitalni auto-put u Srbiji, sa naprednim telekomunikacionim sistemima, što će dodatno doprineti modernizaciji infrastrukture.

Osim toga, radovi na "osmehu Vojvodine" – brzom putu dužine 186 kilometara od Bačkog Brega do Kikinde – značajno će poboljšati povezanost sa Mađarskom i Rumunijom, što otvara nova tržišta za Srbiju.

Brže do granica

Pored povezanosti sa unutrašnjim delovima zemlje, Srbija aktivno radi na povezivanju sa susednim zemljama. Na auto-putu Beograd–Sarajevo, završava se deonica Kuzmin–Sremska Rača, duga 18 kilometara, koja uključuje novi most na Savi i granični prelaz. Ova deonica predstavlja značajan iskorak u povezivanju Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, kao i sa ostatkom Evrope.

Značaj razvoja infrastrukture

Ovi infrastrukturni projekti nisu samo fizički putevi, već značajno utiču na ekonomski razvoj zemlje. Novi putevi ne samo da poboljšavaju povezanost unutar Srbije, već otvaraju nova tržišta, privlače strane investitore, ubrzavaju robnu razmenu i omogućavaju građanima lakše, brže i sigurnije putovanje. U poslednjih deset godina, Srbija je gotovo udvostručila dužinu svojih auto-puteva, a investicije u ovom sektoru i dalje ne pokazuju znakove usporavanja.

Danas, Srbija više nije „slepo crevo“ Evrope, već je postala ključna tranzitna tačka na Balkanu, sve više pozicionirajući svoju infrastrukturu kao vitalni element evropskog i regionalnog povezivanja. S obzirom na ambiciozne planove koji se ostvaruju, jasno je da će Srbija i u narednim godinama nastaviti da raste i modernizuje svoju infrastrukturu, što će imati dugoročne koristi za sve njene građane i privredu.

Kurir Biznis