UZGOJ ČAJEVA POSTAO SAVREMENI BIZNIS: Srbi sve više cene domaće biljne kapi i travke - Proizvođači zgrću ozbiljne pare!
Sve veće tržište biljnih suplemenata
Sve veće interesovanje za prirodne načine očuvanja zdravlja pokreće globalno tržište biljnih proizvoda. Prema istraživanju kompanije Grand View Research, globalno tržište biljnih suplemenata, uključujući biljne kapi i ekstrakte, vredelo je oko 151 milijardu dolara 2021. godine i očekuje se da će rasti prosečnom stopom od 9,1% do 2030. godine.
Još optimističnija predviđanja dolaze iz izvora Menafn / EIN Presswire, koji procenjuju da će tržište do 2033. porasti sa 25,6 milijardi USD (2024) na 38,1 milijardi USD, uz CAGR od 4,5 % MENAFN. Ovaj rast u značajnoj meri pogone potrošači okrenuti zdravlju: traže čajeve sa funkcionalnim benefitima poput antioksidansa, detoksa, imunološke podrške, ali i inovativne formate poput čajeva spremnih za piće (RTD), organskih i premium mešavina.
Trendovi u Srbiji
U Srbiji, trend je sličan, ali uz naglašen lokalni karakter. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da se sve više malih proizvođača okreće plasmanu domaćih čajeva i biljnih kapi na tržište, često naglašavajući poreklo biljaka i tradicionalne metode prerade (izvor). Potrošači u Srbiji sve češće biraju proizvode za koje znaju da dolaze od lokalnih sakupljača ili organskih proizvođača, a ovaj pristup donosi dodatnu vrednost i osećaj sigurnosti.
Osim čajeva, biljne kapi postaju sve prisutnije u apotekama i prodavnicama zdrave hrane. One su praktičnije za upotrebu, posebno za mlađu generaciju koja često bira instant rešenja, dok starija populacija ostaje verna tradicionalnom kuvanju čajeva. Kombinacija ova dva proizvoda – čaja i kapi – omogućava proizvođačima da pokriju različite segmente tržišta.
Digitalizacija prodaje biljnih proizvoda
Još jedan trend koji se jasno uočava jeste digitalizacija prodaje. Prema izveštaju NielsenIQ, e-trgovina u segmentu prirodnih proizvoda beleži dvocifren rast u poslednje tri godine, jer kupci sve češće žele da proizvode poruče direktno od proizvođača. Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju: broj domaćih proizvođača sa sopstvenim online prodavnicama značajno raste, što potvrđuje i podatak da je online prodaja u Srbiji porasla 35% u 2023. godini.
Ono što je posebno zanimljivo jeste sinergija između lokalnog identiteta i globalnih trendova. Potrošači su spremni da plate više za proizvode koji su jasno obeleženi kao domaći, ručno brani ili organski. To otvara prostor malim proizvođačima da se pozicioniraju ne samo na domaćem tržištu, već i u izvozu – posebno ka tržištima EU, gde raste potražnja za autentičnim, „story-driven“ proizvodima.
BiznisKurir/Bonitet.com
