LEPA APOTEKARKA IVANA NAPUSTILA DOBAR POSAO U STRANOJ FIRMI: Na dedovini u Crnji pokrenula SVOJ BIZNIS! Evo čime se bavi (FOTO)

ZRENJANIN - Nije novost da imanja na selu propadaju ili da se prodaju u bescenje.

Tako je u naselju nadomak granice sa Rumunijom razvila firmu za proizvodnju čajeva CHI i osnovala svoj brend.

Ivanina mama je rodom iz Radojeva, a tetka iz Srpske Crnje. Još kao dete dolazila je u Crnju i tu provodila čitava leta. Sada, kaže, njena deca tamo stvaraju najlepše uspomene. Umesto da dedovinu da u bescenje, ova majka dva dečaka rešila je da imanje nadomak granice sa Rumunijom pokuša da iskoristi za pokretanje posla od kojeg će njena porodica moći da živi. Na placu blizu tetkine kuće pokrenula je proizvodnju čajeva.

- Trenutno živim u Beogradu, a radim na relaciji Srpska Crnja - Beograd. Koliko često sam u Srpskoj Crnji zavisi od sezone i količine posla. Kada su deca na raspustu tu smo po dva meseca u kontinuitetu. Dok traje škola više putujem. Ja bih iskreno volela da se preselimo u Srpsku Crnju. Ipak, dok deca ne završe škole to neće biti opcija, ali posle toga ko zna. Nadam se da se Crnja neće promeniti i da će me sačekati sa svim blagodetima seoskog života. Druženjima, okupljanjima, ispomaganjem, dobrokomšijskim odnosima, baštama i njivama i svim onim što mi nedostaje u gradu”, dodaje sagovornica.

Ivana otkriva da su joj čajevi bili ljubav još od studentskih dana.

“Koliko god da sam bila poslovno obuhvaćena korporativnim svetom u velikoj međunarodnoj farmaceutskoj kompaniji, ova ljubav je uvek negde tinjala kao ono čime konačno želim da se bavim. Počeli smo sa monokomponentnim čajevima – Zlatni čaj od cveta kamilice, od lista nane, matičnjaka, žalfije, korena belog sleza. Sada već imamo i prve mešavine – Zlatni čaj od koprive, kupine i aronije, Zlatni čaj od uve, maline i borovnice itd.

Trenutno sam u firmi samo ja zaposlena. U sezoni imam pomoć porodice, pa se može reći da je ovo i porodični posao”, rekla je Ivana početkom 2020. u razgovoru za zrenjaninski portal.

Svako njeno pakovanje ima priloženu specijalnu čajšiku koja je ujedno kašika, cediljka i dozirka.

- To je naša patentirana cediljka, koja olakšava proceđivanje čajeva naročito ako ste u žurbi ili niste kod kuće. Često se desi da su ljudi toliko bolesni i slabi da bi tradicionalno ceđenje iziskivalo previše truda. Čajšika je nastala tako što sam razmišljala kako mi je mrsko da cedim čaj tj. da perem svo to posuđe koje ostaje u sudoperi zbog samo jedne šolje čaja.

- Uhvatila sam sebe kako preskačem jutarnje ispijanje čaja da ne bih imala sav ovaj posao posle. Nisam htela da se odreknem bogate arome i jakog ukusa koji samo sečeni refuzni čaj može da da i tako se rodila ideja o Čajšiki. Mnogo polažemo na ekologiju. Naša ambalaža je papirna i razgradljiva, a Čajšika je od polipropilena reciklabilnog polimera, periva i ne baca se već iznova koristi”, dodaje sagovornica i naglašava da nisu svi čajevi za svakodnevnu upotrebu.

- Moji sinovi često umeju da traže: Čaj od kog mi se ne spava u školi, Čaj da me od ovog vetra ne zaboli glava… I istina je čajevi su dostupno rešenje za mnoge svakodnevne probleme, kaže Ivana.

“Čajevi mogu biti mnogo više od toplog napitka kada smo prehlađeni. Oni su piće za telo i dušu. Starije generacije su i dalje veliki poštovaoci čaja i ne odriču ga se ni zimi ni leti. Mnogi na terasama i u baštama gaje lekovito bilje, a ko ima vikendicu na planini često sam ide, bere i suši. Nažalost malo je mladih naučilo da razlikuje biljke i uglavnom ne znaju za šta se koji čaj koristi.

- Odluku da napustim posao u multinacionalnoj kompaniji i da se upustim u privatne vode je za sve bila neobična. Svako je kroz svoju prizmu gledao i tumačio moj poduhvat.

Roditelji i njihova genercija naviknuta na jedan drugačiji sistem su bili uplašeni i nije im bilo jasno zašto neko napušta siguran i dobar posao za nešto nesigurno i novo. Mlađima je ideja bila hrabra, radujući se sa mnom gradili su neke svoje ideje i snove. Naslednici su još uvek mali i nemaju još ideju čime će se baviti u životu. Ono što ih sigurno raduje je to što dosta vremena provodimo u Srpskoj Crnji i što je sada mama mnogo češće sa njima”, dodaje Ivana.

Bilje je obeležilo život Ivanine porodice

- Volela bih da svojim sinovima ostavim u amanet poruku da se ne boje života, da ne robuju onoj staroj „ćuti, ne talasaj.. , može biti gore..“, da se ne plaše neuspeha. Jer nešto postaje neuspeh samo ako nas porazi, ako se izdignemo to je novo iskustvo. Uspeh u poslu nije zarađen novac, već novac zarađen kada radiš ono što voliš”, zaključuje Ivana.

Kurir.rs/IloveZrenjanin