STRUČNJACI TRAŽE PROMENU KOJA BI SMANJILA MNOGE GREŠKE: Objedinjena uplata poreza rešava sve probleme

Naime, za razliku od zaposlenih u firmama koji sve obaveze plaćaju jednom uplatnicom, preduzetnici moraju svakog meseca da obave četiri odvojene uplate – za porez na dohodak, PIO, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ovakav sistem godišnje stvara više od devet miliona pojedinačnih uplata.

- Osim što ovaj sistem troši vreme, on i košta. Banke naplaćuju proviziju za svaku pojedinačnu uplatu, pa to postaje nepotreban finansijski udarac za mali biznis. Kada se uzme u obzir da se za razliku od firmi s konsolidovanim plaćanjem preduzetnici suočavaju i sa dodatnim problemima – jasno je da sistem vapi za reformom - pojašnjavaju autori analize.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da preduzetnici često ne znaju šta da rade ako pogrešno uplate porez ili ako plate više nego što je potrebno.

- U tom slučaju moguće je podneti zahtev za povraćaj ili preknjižavanje sredstava, i to putem portala Poreske uprave, poštom ili neposredno u nadležnoj filijali. Poreska uprava je razvila elektronsku aplikaciju koja omogućava brzo podnošenje zahteva, a rešenje o povraćaju dostavlja se elektronski u poresko sanduče. Rok za odlučivanje je 15 dana od dana prijema zahteva. Ako povraćaj ne bude izvršen u roku od 30 dana, preduzetnik ima pravo na kamatu - kaže Pisarević.

Kada podnosite zahtev za povraćaj pogrešno plaćenog poreza, ključno je voditi računa o roku zastarelosti. Pravo na povraćaj zastareva za pet godina, ali se taj rok može prekinuti svakom radnjom preduzetom u cilju ostvarivanja prava. Nakon prekida rok počinje iznova.

Dovoljno je da se pogreši samo jedan broj računa i novac ne ide gde treba. Tada sledi novi krug birokratskog mučenja – zahtevi za preknjižavanje sredstava, koje u velikom broju opterećuju rad Poreske uprave. Godišnje se podnese nekoliko desetina hiljada takvih zahteva.

Prema podacima iz analize koju je sproveo NALED 2022. godine, svaki četvrti paušalac i preduzetnik bez lične zarade podnosi takav zahtev. Za poređenje, među preduzetnicima koji koriste sistem konsolidovane naplate, samo jedan od 100 ima potrebu za preknjižavanjem.

Staž – još jedan birokratski problem

Čak i kada preduzetnici redovno plaćaju doprinose, podaci o tim uplatama ne dolaze automatski do PIO fonda. Sistem Poreske uprave i penzijskog fonda nisu povezani, pa se doprinosi u PIO fondu knjiže tek kada preduzetnik zatvori firmu.

Zakon prepoznaje mogućnost da preduzetnici samostalno podnesu zahtev za upis staža, ali većina to jednostavno ne zna. Posledica je to da mnogi preduzetnici, iako redovno uplaćuju doprinose, formalno nemaju upisan radni staž.

- Ova nelogična praksa jasno pokazuje kako nedostatak digitalne povezanosti i zastareli sistemi uzrokuju dupli rad i nepotrebne troškove – kako za državu, tako i za građane. Uz milionski broj nepotrebnih uplata, na hiljade preknjižavanja i neupisanih godina staža, preduzetnici gube i vreme i novac, a država troši resurse na ručno rešavanje problema koje bi digitalizacija lako mogla da eliminiše - navodi se u Sivoj knjizi.

Inicijativa za objedinjenu naplatu

Predlog stručnjaka je uvođenje jedinstvenog računa za uplatu poreza i doprinosa za paušalce i preduzetnike koji vode knjige u režimu samooporezivanja, čime bi se ukinula sadašnja praksa da se obaveze plaćaju na četiri različita računa. Zahvaljujući ovom rešenju novac bi se automatski razvrstavao sa jedinstvenog računa na odgovarajuće pozicije, bez potrebe za manuelnim izborom različitih uplatnica. Time bi se smanjio broj grešaka, broj zahteva za preknjižavanje i administrativno opterećenje i za preduzetnike i za Poresku upravu.

Zanimljivo je da deo preduzetnika – oni koji isplaćuju ličnu zaradu – svoje poreske obaveze već uplaćuje na jedan račun. Predlog je da se taj sistem proširi i na paušalce i na preduzetnike koji rade u režimu samooporezivanja, koji još uvek funkcionišu po komplikovanom modelu.

biznis.kurir.rs/biznis.rs