BEZ MNOGO KOMPLIKOVANIH KATEGORIJA: U Srbiji porez na dohodak uvek isti, bez obzira da li ste samac ili živite sa porodicom

Stopa tog nameta je kod nas fiksna, za razliku od zemalja EU u kojima su takvi porezi znatno viši, pa je tako u Danskoj porez na dohodak iznad 30 odsto, pokazuje analiza Organizacije za ekonomsku saradnju.

Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj „Oporezivanje zarada 2025” analiziralo je poresko opterećenje koristeći nekoliko indikatora. Zaključeno je da su, generalno, porezi viši u nordijskim zemljama, pa tako Danska ima najvišu poresku stopu u svim kategorijama (iznad 30 odsto).

S druge strane, Poljska i Češka imaju među najnižim stopama od svih grupa. Pored njih, zemlje sa porezom ispod 12 procenata su i Slovenija, Grčka, Švajcarska, Slovačka, dok su istočnoevropske zemlje sistematski najpovoljnije za poreze, pokazuje analiza ove organizacije. U Srbiji je, međutim, stopa poreza na dohodak građana fiksna i iznosi 10 odsto.

Kako ističe Đerđ Pap, poreski stručnjak, taj porez se razlikuje od sada aktuelnog godišnjeg poreza na zarade koji je korektivni porez na sve prihode na koje je već jednom plaćen porez.

– Naša poreska stopa na dohodak građana iznosi 10 odsto. U Srbiji nema razlike da li ste samac ili živite sa više članova porodice, zbog čega bi se drugačije tretirali obveznici. Postoje neka oslobođenja i odnose se na sve, i to su olakšice određene u apsolutnom iznosu, odnosno za zaradu od oko 30.000 dinara. Na to se ne plaća samo porez, ali se plaćaju doprinosi. Dakle, da podsetimo na zaradu se plaća porez i tri vrste doprinosa. Ako pričamo o oslobođenju od plaćanja, onda se ono odnosi samo na taj porez koji je 10 odsto, a doprinosi se plaćaju na kompletnu sumu i na, recimo, tih 30.000 dinara zarade – objašnjava Pap.

Zbog čega u EU postoje kategorije za plaćanje poreza na dohodak, a kod nas ne?

– To je stvar poreske politike koja određuje i poresku stopu i određene olakšice. Očigledno da ove nabrojane kategorije u zemljama EU spadaju u red poreskih olakšica za određena lica. Pokušajte samo da zamislite kako bi, recimo, takve stvari mogle da se utvrde kod nas, da bi postojale različite olakšice za različite kategorije obveznika. Vrlo komplikovano, pa je stoga svaka individualizacija bilo čega ozbiljna stvar. Jer, recimo, kako bi poslodavac kod nas došao do podatka jesam li ja samac ili živim u braku, a ako sam u braku da li sam venčan ili ne... Veoma teško bi to moglo da se uradi kod nas. Drugo, nemamo dovoljno ni poreskih inspektora – smatra Pap, pretpostavljajući da u državama EU koje to uređuju na ovakav način postoji pouzdana evidencija o svakom obvezniku.

Možda je baš iz tog razloga stopa poreza na dohodak u Srbiji niža nego u Evropi?

– I to pitanje je važno, ali treba podsetiti da je porez porez, a doprinosi su tu da zadovolje zdravstvene, penzijske i potrebe u slučaju nezaposlenosti. Moguće da se u nekim državama sve to, i porezi i doprinosi imenuju jednim te istim imenom – porezom, pa se to kao porez naplaćuje na jednom mestu, a onda se iz njega dalje obračunavaju doprinosi – dodaje Pap, i podseća da nisu svi poreski sistemi takvi da se kompletne obaveze obračunavaju od strane poslodavca.

– Mi, recimo, imamo obaveze koje idu na teret radnika i na teret poslodavca. I poreze i doprinose obračunavaju i uplaćuju poslodavci. U u drugim državama, moguće je, svaki pojedinac ostaje dužan da plaća svoje obaveze – ističe poreski stručak.

BiznisKurir/Politika