SAD NIJE KLJUČNO TRŽIŠTE ZA SRPSKI IZVOZ: Osetiće se udar Trampovih carina, ali mnogo manje nego u EU

Na američko tržište se plasira znatno manje srpskih proizvoda nego u Evropsku uniju (EU), gde odlazi oko 70 odsto srpskog izvoza. Ali upravo zato što je Srbija ima značajne trgovinske odnose sa EU, koja je pod udarom sankcija, indirektne posledice ćemo i te kako osetiti kroz smanjenu tražnju i poremećaj lanaca snabdevanja.

Dok se usluge mere u milijardama dolara, izvoz srpske robe u SAD vredan je tek oko 620 miliona dolara.

Na udaru carina mogli bi da se nađu pojedini srpski izvoznici robe, a naročito namenska industrija, proizvođači guma, auto-delova i aluminijuma.

- Na nivou države, izveze se skromna količina ovakve robe, ali carine će biti značajne za nekoliko fabrika - dodaje Stanić.

Donald Tramp je predstavio sveobuhvatan plan uvođenja carina. 

Već se primenjuju carine od 25 odsto na uvoz dva ključna metala - čelika i aluminijuma, uvedene 12. marta.

Kada je reč o aluminijumu, ovaj metal je izvezen u godišnjem obimu od oko 560 miliona evra, u 2023. godine, pri tom oko 80 odsto aluminijuma se plasira u zemlje EU, dok u SAD ide zanemarljiv iznos, samo 0,6 odsto ukupnog izvoza.

Spekuliše se da bi Trump u narednim nedeljama mogao da uvede i carine od 25 odsto na uvoz bakra.

Kako će biti pogođeni najveći srpski izvoznici u SAD

Najznačajniji srpski izvozni proizvodi u Ameriku su automobilske gume, koji se proizvode u kineskim i japanskim fabrikama u Srbiji, kao i oprema za namensku industriju iz fabrika u državnom vlasništvu.

Kako će se Trampove carine EU odraziti na Srbiju

Pošto je Evropska unija najveće izvozno tržište za Srbiju, Srbija bi mogla indirektno da oseti efekte Trampovog uvođenja carina, i to ukoliko EU uvede kontramere.

Evo kako bi to izgledalo. Kada je Tramp 2018. uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na uvoz aluminijuma, EU je bila primorana da se zaštiti od povećanog uvoza iz Kine koja je pokušavala da gubitke na američkom tržištu nadomesti uvozom na evropsko tržište, o čemu je Bloomberg Adrija već pisala.

Carine bi posebno mogle da pogode Nemačku, koja je drugi najveći pojedinačni trgovinski partner Srbije sa spoljnotrgovinskom razmenom vrednom više od 10 milijardi evra - u decembru 2024, na prvo mesto izbila je Kina.

Kineski čelik je, zbog niže cene, bio vrlo konkurentan na evropskom tržištu. EU je tada uvela kvote na uvoz čelika, što je pogodilo i srpsku privredu, jer je uvoz koji je prelazio kvote bio opterećen carinama.

Za vreme Bidenovog mandata, Amerika je dozvolila bescarinski uvoz čelika i aluminijuma iz EU u propisanim količinama (3,3 miliona tona čelika i 384.000 tona aluminijuma), ali je zadržala prvobitne Trumpove carine za Kinu i zemlje koje nisu članice EU.

S druge strane, EU, koja štiti sopstveno tržište, do danas nije ukinula svoje kvote na uvoz iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

biznis.kurir.rs/bloomberg adria