"ZLATNE CIGLE OD 12,5 KG ULAZE U NJIHOVE FABRIKE GDE IH ONI PRETVARAJU U POLUGE OD 1 KG, ZATIM IH ŠALJU U SAD" Svet ponovo trese groznica, ovo je razlog

Izvoz zlata iz Švajcarske u Sjedinjene Države bio je uobičajen prošle godine. Ne više od deset tona mesečno. A onda se sve promenilo: 68 tona u decembru, rekordnih 195 tona u januaru ove godine. Drugim rečima, pretvarajući to u novac – Švajcarci su samo u prva dva meseca ove godine u SAD izvezli 28 milijardi evra zlata, odnosno celokupnog BDP-a Bosne i Hercegovine, u poređenju sa 500 miliona evra u istom periodu prošle godine. Zlato sada snabdevaju sve američke banke, finansijske institucije i investitori, kao i druge evropske zemlje. 

"Pogrešno mislimo da se zlato uglavnom koristi u nakitu i elektronici. Uglavnom ga koriste investitori za zaštitu kapitala, a sada smo svedoci jedne od najintenzivnijih potrage za zaštitom zlata u modernoj istoriji", objasnio je za švajcarske medije Majkl Tamvakis, profesor ekonomije na Bajes poslovnoj školi.

Naime, zahvaljujući još uvek nejasnom slučaju da dva najveća tržišta zlata - Londonska i Njujorška berza - koriste različite veličine poluga, kao posrednici uskočili su Švajcarci. Ukratko, „prepakuju“ zlato i otpremaju ga na američko tržište. Švajcarci poseduju četiri od sedam najvećih rafinerija zlata na svetu: jednu u Neušatelu i tri u Tičinu, koje sve zadovoljavaju dve trećine globalne potražnje za zlatom.

Dakle, londonske zlatne poluge ulaze u njihove rafinerije – u vidu cigli od 12,5 kilograma – gde ih Švajcarci tope i pretvaraju u poluge od 1 kilogram, a zatim avionom šalju u SAD, odnosno Njujork, gde se nalazi Comek, berza specijalizovana za plemenite metale i energiju. Tačan razlog zašto Njujork i London i dalje koriste različite veličine zlatnih poluga u trgovini je nepoznat.

U svakom slučaju, potražnja za zlatom u SAD je sada tolika da Švajcarci, koji im isporučuju poluge, imaju problema sa snabdevanjem. Kristof Vajld, predsednik Švajcarske asocijacije proizvođača i trgovaca plemenitim metalima, kaže za SonntagsZeitung da njihove rafinerije sada rade 24 sata dnevno.

„Švajcarske rafinerije rade punim kapacitetom, ali još uvek imamo poteškoća da dobijemo količine zlata potrebne za proizvodnju“, kaže Vajld, pored Švajcarske, SAD takođe nabavljaju zlato iz rafinerija u drugim zemljama, pre svega Kanadi i Meksiku, dve zemlje za koje je Tramp obećao da će uvesti carine. Početkom februara, Tramp je potpisao izvršne naredbe o uvođenju carina od 25 odsto na proizvode iz Kanade i Meksika.

Što se zlata tiče, od decembra prošle godine u njujorške trezore je prevezeno ukupno više od 600 tona, odnosno skoro 20 miliona unci zlata, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Takođe, druge zemlje su sada značajno povećale svoje zlatne rezerve poslednjih godina.

Na primer, 2022. i 2023. godine njihove centralne banke širom sveta kupovale su 1.000 metričkih tona zlata godišnje, tempom koji nije viđen poslednjih decenija.

Stručnjaci se slažu: „Zlato se na ovaj način traži i skladišti samo kada nastupe vanredne okolnosti“, rekao je za CNBC Džon Rid, tržišni strateg za Aziju i Evropu u Svetskom savetu za zlato. Što se tiče Hrvatske, imamo zanemarljivih 1,75 metričkih tona ukupne vrednosti od 96 miliona evra, koje smo morali da kupimo 2023. godine kao deo zahteva Evropske centralne banke (ECB) za svaku zemlju članicu.

Kurir.rs/Jutarnji list