POSLA IMA, ALI NE I KO ĆE DA IH OBAVLJA Prošle godine falilo više od trećine radnika, a kakva se očekuje da će biti tekuća sezona? Najtraženiji sezonski poslovi

Pripreme za turističku sezonu u Hrvatskoj traju dugo i uveliko se već traže radnici. Međutim, kako je objasnila zamenica direktora Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, posla ima ali radnika ne. Postavlja se pitanje kakve će biti sezona. 

- Zakon o strancima je 2022. godine relaksiran i poslodavci su lakše pronalazili radnike iz trećih zemalja, što se odrazilo i na broj potrebnih radnika unutar Hrvatske. Potreba za određenim brojem radnika se svakako ne smanjuje, s obzirom na to da se povećava kvalitet turističkih usluga - dodaje Mehle.

Koje industrije imaju najveću potrebu za radnicima?

Mehle je otkrila koje industrije imaju najveću potrebu za radnicima.

- Što se turizma tiče, najtraženija zanimanja su smeštaj, priprema hrane i usluga. Na drugom mestu su administrativne i prateće delatnosti — to su delatnosti koje obuhvataju rent-a-car, turističke agencije, agencije za zapošljavanje, usluge održavanja objekata, uređenje... Na trećem mestu je transportno-skladišna delatnost - nastavlja Mehle.

- Osim turizma, svi građevinski profili su veoma traženi i to rezultira nedostatkom radnika iz uvoza. U Hrvatskoj tradicionalno nemamo građevinske radnike, nismo ih imali ni u prošlosti, a nemamo ih ni danas. Uvoze se uglavnom iz Bosne, a sve više i iz dalekih zemalja.

Fokus je stavljen i na mlade učenike ugostiteljskih škola

Ona je objasnila i odakle dolazi najveći broj sezonskih radnika.

- Najviše radnika je iz trećih zemalja, znači sve što nije EU i Hrvatska, tradicionalno dolaze i iz Hercegovine, Bosne, Crne Gore, Makedonije. Jezik nas i dalje povezuje i olakšava rad. Ima mnogo radnika iz Nepala, Indije, Bangladeša i Filipina, a verujem da će ih biti još u budućnosti - objašnjava Mehle.

Sajmove organizuju resorno ministarstvo i Zavod za zapošljavanje na kojima poslodavci prezentuju šta rade i šta traže.

- U početku su sajmovi bili sajmovi poslova i predstavljali su razne aktivnosti. Sada, na samom početku godine, fokusirali smo se na sektor turizma i u prvoj polovini februara širom Hrvatske održali smo šest sajmova zapošljavanja, bili su u većim gradovima Zagrebu i Osijeku, kao i u Virovitici, Bjelovaru, Sisku i Požegi. Imali smo dobrog partnera — Hrvatsko udruženje poslodavaca, sa kojim smo dogovorili poslodavce koji će biti zastupljeni, a bilo ih je ukupno 23 - kaže Mehle.

A šta je sa poslodavcima?

Postavlja se pitanje da li su uspeli da se povežu sa poslodavcima:

- Poslodavci su veoma zadovoljni ovim sajmovima. Ove godine smo napravili blagi pomak sa registrovanih nezaposlenih lica na učenike završnih godina srednjih stručnih škola i studente. Broj nezaposlenih se svake godine smanjuje - kaže Mehle.

 Kako kaže, više su se obraćali stručnim školama za koje su takođe obilazili, pripremali učenike sa biografijama i objašnjavali im šta da traže.

- Očekuje se da će ovi mladi ljudi ove godine izaći na tržište rada, a sezona im je prilika da steknu prvo iskustvo. Svaki poslodavac koji prepozna dobrog zaposlenog sigurno će se potruditi da ih zadrži. Ne samo za sledeću sezonu, već i za stalni radni odnos - kaže Mehle.

Mehle je objasnio koliko se sezonaca vraća svake naredne sezone.

- Sezonski radnici su uključeni u meru aktivne politike zapošljavanja Stalni sezonski radnik. Primetili smo da je trend takav da su radnici skoro cele godine, tih devet meseci, ostvarivali pravo na rad kod poslodavca, a tri meseca su bili na evidenciji Zavoda za zapošljavanje - zaključuje Mehle.

Ona objašnjava kako se od ove godine ukida mera stalnih sezonskih radnika. „

- Ukidanje same mere nadoknadili smo mogućnošću da se ista lica zaposle kod istih poslodavaca kroz drugu meru aktivne politike zapošljavanja, a to je podrška pri zapošljavanju, jer bi bez promene određenih uslova u toj meri ova lica bila na evidenciji zavoda bez mogućnosti korišćenja produženog penzijskog osiguranja u periodu kada ne rade.

Kurir.rs/HRT