Ugostitelji se poslednje tri godine bore s hroničnim nedostatkom radnika, zbog čega zavise o uvoznoj radnoj snazi. Nedostaje najviše konobara, što je drugo najtraženije zanimanje na HZZ-u s više od 770 oglasa. Zbog priprema za predsezonu najviše radnika traži se na jadranskoj obali.
Strani radnici jedan su od načina na koji će ugostitelji pokušati nadomestiti nedostatak kadra, ali bune se da to nije najidealnije rešenje. Prošle godine oko 9.500 stranih radnika obavljalo je posao konobara, a oko 5.500 bilo ih je zaposleno na mesto pomoćnog konobara. Ugostitelji kažu da će ove godine taj broj još više rasti, a kvalitet usluge padati.
"Kod stranih radnika iz trećih zemalja najveći problem je jezična barijera jer oni jako retko znaju da govore engleski, a o hrvatskom jeziku ne možemo ni pričati. Zbog toga su oni mahom bolji kadar za velike hotelske komplekse, gdje mogu raditi nekakav pojedinačni posao. Zaposliti ih kao konobare je vrlo nezahvalno", smatra riječki ugostitelj Nikola Eterović.
Ugostitelj: Radnici iz trećih zemalja ne mogu kvalitetno pružiti uslugu
Na Jadranu je već godinama praksa zapošljavanje stranih radnika s istog govornog područja. Mnogi ugostitelji kao stalne sezonce zapošljavaju radnike iz Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine. Ove godine su u strahu da ih neće biti dovoljno te da će morati zapošljavati konobare iz Nepala ili Indije.
Zbog nedostatka kadra često su primorani pribegavati sistemima delimične samoposluge u objektima kako bi smanjili broj radnika.
"Dobar deo beach barova u Istri je prošle godine imao jednog šankera, a na stolovima im piše self service. To je jedan od načina na koje se stvari rešavaju jer radnici iz trećih zemalja ne mogu dovoljno kvalitetno pružiti uslugu. Moramo dobro razmisliti je li to dobro za naš turizam. Zapadni svet nema uslugu koju mi ovde pružamo. To je jedan od razloga zbog kojih nas i posećuju. Kad im to oduzmemo, neće im više biti interesantno i opet se vraćamo na ono da nudimo samo more i sunce", ističe Eterović.
"Uvoz stranih radnika je flaster"
Smatraju da je ugostiteljstvo zapalo u začarani krug loše porezne politike, dugotrajnog čekanja radnih dozvola i odlaska domaćih radnika u zapadne države. Iako imaju nešto malo kvalitetnog kadra, ističu kako većinom moraju zapošljavati needukovane radnike koji nemaju ambicije, već isključivo odrađuju posao.
"Uvoz stranih radnika je flaster. To je trebalo da bude kratkoročno rešenje, a došli smo do toga da nam je to jedino rešenje. Stvari se trebaju menjati. Moramo voditi računa da imamo kadar koji je sposoban raditi i koji ima ambiciju za ovaj posao. Treba pokušati naći kadar kojem je naša država (Hrvatska prim.aut.) pogodna za život i da taj novac ostaje u državi jer stranci iz trećih zemalja taj novac šalju svojim porodicama", rekao je Vedran Jakominić, predsednik Udruge ugostitelja Kvarnera i Istre.
Porezna politika
U nedostatku radnika dodatni problem im je zadržati kvalitetni kadar, posebno kada su u pitanju uslovi rada i plate. U nepovoljnoj situaciji su i ugostitelji koji rade celu godinu te ne mogu radnicima dati platu koja se nudi sezonskim radnicima. Ne olakšava im, kaže Jakominić, ni država svojom represivnom poreznom politikom.
"Porezi su visoki kao i porezi na plate. I tu dolazimo do toga da tih 1.000 evra, koliko neko može ponuditi u celogodišnjem poslovanju, nije dovoljno za kvalitetan život i zbog toga domaći ljudi odlaze. Nije samo porezna politika problem već i ta sezonalnost, gde vi ne poslujete na istom tržištu.
Sezonski objekti rade sa strancima i mogu postići bolje cene. Da bismo mogli zaraditi dovoljno da možemo platiti svoje ljude, kafa bi trebala biti 3 evra. To nije realna cena za hrvatsko tržište. I onda imate taj začarani krug, gde celogodišnji objekti improvizuju, a sezonski rade 90 dana. Ovo danas je najmanji problem, što će biti za deset godina", pita se Jakominić.
U istim problemima i splitski ugostitelji. Dozvole čekaju 4 meseca
O problemu nedostatka konobara upozorava i Jelena Tabak, predsednica Udruženja ugostiteljskih delatnosti HGK koja je dugi niz godina prisutna u ugostiteljstvu i turizmu. Vlasnica splitskog restorana kazala je da se snalaze s manjkom radnika.
"Nekako se ugostitelji uvek snađu. Bilo strani radnici, bilo studenti, porodice, prekovremeni ili kraće radno vreme i rad samo u udarne sate. Strani radnici mogu pružiti kvalitetnu uslugu ako ih poslodavac dobro nauči i obuči. I sama imam radnicu iz Severne Makedonije i papiri se uredno reše, a postupak obnove do dozvole traje mesec dana i to je super ritam", objašnjava Tabak i dodaje da radne dozvole znaju stvarati probleme poslodavcima:
"Sve zavisi iz koje zemlje je radnik i dobijanje radne dozvole se zna dosta zakomplikovati. Naročito teško do dozvola dolaze ugostitelji koji prvi put traže dozvolu za stranog radnika i za nju trebaju ponekad čekati i četiri meseca."
Problemi i s novim sistemom napojnica
Sada se suočavaju s problemima na koje su upozoravali još 2016. godine. Ne pomaže im ni novi model fiskalizacije napojnica koji se počeo primenjivati početkom godine. Naime, gostima je omogućeno kartično plaćanje napojnica preko POS uređaja, ali odlučeno je da će morati fiskalizovati i gotovinske novčanice.
"Način na koji je to određeno je neizvediv. Kad radite u kafiću pa vam neko ostavi 20 centi napojnice i ode, vi ste u problemu. Gost je po zakonu dužan uzeti račun, a konobar mora tih 20 centi fiskalizovati tačno na taj račun koji je gost odneo. Znači, ako ne zapamtite broj računa, u prekršaju ste ili s tih 20 centi morate trčati do blagajne kako biste ih pridružili računu.
U špicu sezone je to potpuno nemoguće. Prvo jer ne stižete i ne možete se baviti birokratijom. Drugi je problem što će neko biti u prekršaju - gost koji nije uzeo račun ili konobar koji nije pridružio bakšiš računu. To je glupo rešenje koje ne može funkcionisati. To treba pojednostaviti da se dnevno evidentira kolika je napojnica i to se pridruži svim računima tog delatnika", objašnjava ugostitelj Jakominić.
Dodao je kako će to biti još jedan od dodatnih problema koji će oterati hrvatske radnika u države gde je poslovanje bolje uređeno i gde im se neće oduzimati napojnica. I zbog toga će, smatra, ostati i bez ono malo kvalitetnih radnika koji su ostali na tržištu.
Kurir.rs/Index.hr
Preneo: M. N.
NE PROPUSTITE
