"PROJEKAT JE BIO POKRETAČ SVEGA!" Šta je sve Lisabon dobio od organizacije Ekspa pre 27 godina: Univerzitetski, poslovni, komercijalni i stambeni centar (FOTO)

Učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027. u Beogradu potvrdile su 72 države. Iako ima dosta vremena, broj govori o velikoj zainteresovanosti zemalja za događaj koji se sprema u Srbiji. Šta je sve Lisabon dobio organizujući Ekspo pre 27 godina.

Paula Tormente Pinto, doktor arhitekture i profesor na Univerzitetu u Lisabonu kaže da je došlo do fantastične promene javnog prostora i drugačijeg tipa grada koji je sada mnogo više kosmopolitski, otvoreniji prema eksterijeru.

Kako je dodao, posle Ekpo-a, vlada je na istom principu pokrenula novu politiku, pa je ono što je urađeno u Lisabonu primenjeno i u drugih 28 gradova.

Organizacija specijalizovane izložbe, označene kao najvažniji državni projekat, podrazumevala je angažovanje svih relevantnih institucija, državnih, privatnih, stručnjaka iz oblasti arhitekture, urbanizma, građevine, umetnosti. Saglasni da je važno iskoristiti priliku građevinskog i infrastrukturnog preobražaja i transformaciju Lisabona u modernu evropsku prestonicu.

- Kako bismo realizovali Ekspo, vlada je morala da smišlja političke mehanizame, menja zakone, kako bi izgradnja postala lakša, a rešenja brža za implementaciju. Mnogo izuzetaka je uvedeno u politiku da bi se došlo do cilja na vreme. Nažalost, tu se ne poštuju principi demokratije, ne donose se demokratske odluke kako bi trebalo. Sve se brzo odvija jer je kratak period i prinuđeni ste da donosite odluke i menjate stvari na brzinu - kaže doktor arhitekture i profesor na Univerzitetu u Lisabonu.

"Ekspo doneo novi model razvoja za sve"

Ana Brandao Iscte sa Univerzitetskog instituta u Lisabonu navela je da su bile različite kritike i da u početku mnogi nisu verovali da su u stanju da organizuju izložbu u tako kratkom vremenskom periodu.

- Bilo je kritika zbog donošenja mnogih konkretnih i novih mera. A zatim su bile kritike zbog koncentracije investicija u Lisabonu. Raspravljalo se da li treba sav taj novac ulagati na druga mesta, u puteve, bolnice... Ali, sada je sve drugačije jer je Ekspo doneo novi model razvoja za sve" rekla je Ana Brandao Iscte.

"Više nije stari kišoviti grad na kraju sveta"

Nemerljiv doprinos, zemlji domaćinu organizacija specijalizovane izložbe, beleži se u mnogim oblastima. Lisabon nije više stari kišoviti grad na kraju sveta — kako ga je opisao portugalski nobelovac Žoze Saramago, dobio je grad na vodi, novu arhitekturu, liniju metroa, muzej, parkove. Portugalci su promenili način razmišljanja, kažu upućeni, a Ekspo je bio zamajac u mnogim granama privrede i uticao na stabilniju ekonomiju.

- Znanje i iskustvo koje smo dobili je najdragocenije, i to je sada profitabilno, u smislu organizacionih kapaciteta, u smislu udruživanja napora da se nešto razvije. Ekspo može biti okidač i za inovacije. Mislim da je loša strana to što smo imali veoma kratak period za donošenje odluka, u kojima ne može da učestvuje većina, ali dobro je što smo svi shvatili da smo u stanju da uradimo velike stvari, dobre stvari - napomenula je Ana Brandao.

Andre Borata Moura istakao je da su dobili priliku da objasne ljudima da Lisabon nije samo Stari grad, već i nova gradska mešavina i pravi miks koji privlači sve više ljudi da ga posete i da uživaju u novom iskustvu, na novoj destinaciji.

- Mislim da svi treba da veruju u Ekpo jer to donosi mnogo više. Posle 1998. uspeli smo da organizujemo ne znam koliko svetskih događaja, manjih i velikih - istakao je.

Više puta ocenjen kao najbolja svetska destinacija za kratak gradski odmor, Lisabon je prošle godine posetilo više od 31 milion turista, ostvareno je više od 80 miliona noćenja — čime je ovaj grad inkasirao više od 6,6 milijardi evra. Saglasni su mnogi da je pokretač takvog razvoja turizma upravo specijalizovana izložba Expo koja je održana u ovom gradu 1998. godine.

Kurir.rs/RTS

Najdinamičniji i najposećeniji deo Lisabona, danas, nekada jednog od najstarijih gradova u Evropi, jeste Park nacija. Iako ga mnogi i dalje zovu Ekspo, transformisana industrijska zona pored reke Trežo, nekada mesto koje su svi izbegavali - posle specijalizovane izložbe postao je arhitektonski i urbanistički moderni gradski – univerzitetski, poslovni, komercijalni i stambeni centar.

"Ekspo kao projekat, za nas nije bio samo izložba, on je bio pokretač, da se to područje u potpunosti pretvori u, danas stambeni deo, poslovnu zonu, mesto gde možete da prošetate do reke i da tamo možete da živite, uživate. Tamo su bila skladišta gasa, petrohemije, propalih fabrika, tako da je Ekspo 98. bio razlog da se očiste vazduh i zemlja, napravi novi grad", kaže Andre Borata Moura iz Turističke organizacije Lisabona.

Paula Tormente Pinto, doktor arhitekture i profesor na Univerzitetu u Lisabonu kaže da je došlo  do fantastične promene javnog prostora i drugačijeg tipa grada koji je sada mnogo više kosmopolitski, otvoreniji prema eksterijeru.

Kako je dodao, posle Ekpo-a, vlada je na istom principu pokrenula novu politiku, pa je ono što je urađeno u Lisabonu primenjeno i u drugih 28 gradova.

Organizacija specijalizovane izložbe, označene kao najvažniji državni projekat, podrazumevala je angažovanje svih relevantnih institucija, državnih, privatnih, stručnjaka iz oblasti arhitekture, urbanizma, građevine, umetnosti. Saglasni da je važno iskoristiti priliku građevinskog i infrastrukturnog preobražaja i transformaciju Lisabona u modernu evropsku prestonicu.

"Kako bismo realizovali Ekspo vlada je morala da smišlja političke mehanizame, menja zakone, kako bi izgradnja postala lakša, a rešenja brža za implementaciju. Mnogo izuzetaka je uvedeno u politiku da bi se došlo do cilja na vreme. Nažalost, tu se ne poštuju principi demokratije, ne donose se demokratske odluke kako bi trebalo. Sve se brzo odvija jer je kratak period i prinuđeni ste da donosite odluke i menjate stvari na brzinu", kaže doktor arhitekture i profesor na Univerzitetu u Lisabonu.

"Ekspo doneo novi model razvoja za sve"

Ana Brandao Iscte sa Univerzitetskog instituta u Lisabonu navela je da su bile različite kritike i da u početku mnogi nisu verovali da su u stanju da organizuju izložbu u tako kratkom vremenskom periodu.

"Bilo je kritika zbog donošenja mnogih konkretnih i novih mera. A zatim su bile kritike zbog koncentracije investicija u Lisabonu. Raspravljalo se da li treba sav taj novac ulagati na druga mesta, u puteve, bolnice... Ali, sada je sve drugačije jer je Ekspo doneo novi model razvoja za sve" rekla je Ana Brandao Iscte.

Nemerljiv doprinos, zemlji domaćinu organizacija specijalizovane izložbe, beleži se u mnogim oblastima. Lisabon nije više stari kišoviti grad na kraju sveta - kako ga je opisao portugalski nobelovac Žoze Saramago, dobio je grad na vodi, novu arhitekturu, liniju metroa, muzej, parkove. Portugalci su promenili način razmišljanja, kažu upućeni, a Ekspo je bio zamajac u mnogim granama privrede i uticao na stabilniju ekonomiju.

"Znanje i iskustvo koje smo dobili je najdragocenije, i to je sada profitabilno, u smislu organizacionih kapaciteta, u smislu udruživanja napora da se nešto razvije. Ekspo može biti okidač i za inovacije. Mislim da je loša strana to što smo imali veoma kratak period za donošenje odluka, u kojima ne može da učestvuje većina, ali dobro je što smo svi shvatili da smo u stanju da uradimo velike stvari, dobre stvari",  napomenula je Ana Brandao.

Andre Borata Moura istakao je da su dobili priliku da objasne ljudima da Lisabon nije samo Stari grad, već i nova gradska mešavina i pravi miks koji privlači sve više ljudi da ga posete i da uživaju u novom iskustvu, na novoj destinaciji.

"Mislim da svi treba da veruju u Ekpo jer to donosi mnogo više. Posle 1998. uspeli smo da organizujemo ne znam koliko svetskih događaja, manjih i velikih", istakao je.

Više puta ocenjen kao najbolja svetska destinacija za kratak gradski odmor, Lisabon je prošle godine posetilo više od 31 milion turista, ostvareno je više od 80 miliona noćenja - čime je ovaj grad inkasirao više od 6,6 milijardi evra. Saglasni su mnogi da je pokretač takvog razvoja turizma upravo specijalizovana izložba Expo koja je održana u ovom gradu 1998. godine.