Slušaj vest

Na skoro završenom samitu UN-a o klimatskim promenama COP 29, svetski lideri su se usaglasili oko veće finansijske pomoći siromašnijim zemljama u pogledu finansiranja mera zaštite klime i tako se prilagode katastrofalnim posledicama globalnog zagrevanja. Cilj toga je veći stepen rezistencije na učestalije suše, oluje i poplave.

Jedan od nužnih koraka u zaštiti klime svakako je težnja ka zelenoj tranziciji. Situacija je gotovo alarmantna kako kaže profesor Kris Belantajn, rukovodilac odeljenja za geohemiju Sent Hjuz koledža, Univerziteta Oksford.

- Zelena tranzicija je moguća. Biće teško i moraćemo da sarađujemo jer globalno zagrevanje je globalna pretnja. Moderna društva se nikada nisu suočila sa ovako visokom koncentracijom ugljen-dioksida“, ističe profesor Balentajn.

On ukazuje na važnost prelaska na čiste izvore energije, ali i na čiste načine skladištenja, uz poseban naglasak na potencijale vodonika. Za takvu vrstu tranzicije potrebni su kritični minerali, a profesor uviđa i potencijalne izazove.

- Rezerve tih minerala postoje, ali problem je što ne postoje ugovori, dozvole i kapaciteti za ekspolataciju. To je izazov za naučnike, političare, industriju, ali i celo društvo - kaže profesor Balentajn ističući ogromnu važnost inovacija u rudarenjima kritičnih minerala.

Profesor Kris Balentajn navodi i činjenicu o porastu potražnje kritičnih minerala, i to litijuma za 300%, koblata za 70%, i nikla za 40%, smatrajući da još uvek nije pronađeno dovoljno poznatih nalazišta ovih ruda da bi se zelena tranzicija izvršila u naredne tri decenije.

Sa svojim rudnikom litijuma, Srbija se, tako, našla u fokusu energetske revolucije, ali je neophodno voditi računa o životnoj sredini, naročito zbog izazova koje rudarstvo samo po sebi nosi.

Dr Džoslin Frejzer sa Brdešo instituta za minerale i rudarstvo podvlači da je u tome potrebno učešće svih aktera.

- Kompanije se nadaju da će problem proći, onda kada se suoče sa otporom zajednice, a to je retko slučaj. Teško je utvrditi istinu zbog različitih interpretacija činjenica. Da bi se prevazišle ove nepomirljive podele, potrebno je da učešće uzmu svi akteri, države, kompanije, šira zajednica, ali i ekološke organizacije - kaže dr Frejzer.

Ovo sigurno ostaje poruka i za Srbiju čiju javnost je projekat "Jadar“ duboko podelio, doduše zbog činjenica kojima se pristupa ostrašćeno i interesno motivisano. Ostavljajući po strani koja grupa ima veće pravo, jedino rešenje za obe strane je suživot i to je nauk koji se može izvući, ako se strast i manipulacije ostave po strani. 

Konačno, sve može da se sumira u zaključku dr Džoslin Frejzer o globalnom pomirenju rudarske industrije, zajednica i održivog razvoja.
- Mora se prihvatiti da javnost ima pravo da odlučuje o stvarima koje će imati uticaj na njihov život i to je jedini način da se konflikt ugasi -   tačna je Frejzer.

Kurir Biznis