REVIZIJE I INVESTICIONOG SAVETOVANJA NEMA BEZ INTEGRITETA: Šta se dešava kad se revizori i savetnici ponašaju neprofesionalno!

Revizija, revizori, finansijski savetnici, procenitelji vrednosti i revizorska kuća termini su koji često mogu da se čuju u svetu biznisa, a ako biste većinu ljudi pitali ko su revizori i savetnici, šta tačno rade, koje su njihove obaveze i odgovornosti - malo ko bi znao da objasni!

A takve situacije se zbog nesavesnosti pojedinih revizora neretko dešavaju.

Jedan od skorašnjih primera je Vajerkard skandal, koji se smatra najvećom finansijskom prevarom u Nemačkoj od Drugog svetskog rata. U ovim malverzacijama je učestvovao nemački ogranak „Ernst&Younga" (EY), revizorskog giganta koji pripada „velikoj četvorici", odnosno jedna je od četiri najveće revizorske kuće koje posluju svuda u svetu, pa i kod nas.

Naime, kompanija „Vajerkard", koja se dotad smatrala jako uspešnom, 2020. otišla je u stečaj nakon što je otkriveno da čak 1,9 milijardi evra, koje su se vodile u njihovom bilansu stanja, jednostavno - ne postoje! Prevara je koštala banke 3,1 milijardu evra u kreditima i otpisima. Revizorska kuća zadužena za „Vajerkard" bila je EY Nemačka.

Međutim, tu se priča ne završava. Da stvar bude gora, deoničari propalog „Vajerkarda", kako je nedavno pisao portal Euronews, sada optužuju EY Nemačka da restrukturiranjem i reorganizacijom kompanije pokušavaju da izvuku imovinu kako ne bi mogla da bude predmet naplate u njihovom sporu.

Velike afere nisu zaobišle ni Srbiju, pa je tako jedan od najdrastičnijih i najpoznatijih primera slučaj "Agrobanke", koja je 2011. godine propala nakon što je Narodna banka utvrdila da je neke od najvećih kredita isplatila bez pokrića. Ova banka je sve do samog kraja iskazivala profit i na papiru je bila jedna od najboljih u državi. U reviziju njenog poslovanja je bila uključena revizorska kuća KPMG, takođe jedna od članica „velike četvorke".

Odgovornost revizora je ogromna, a u njegovom poslovanju izuzetno su važni integritet, nepristrasnost i poštenje, kaže za Kurir prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment.

- Revizor je stručnjak koji obavlja proveru finansijskih izveštaja i drugih srodnih dokumenata organizacija kako bi se obezbedilo da su informacije tačne i u skladu sa zakonskim propisima. Njihova delatnost obuhvata nekoliko značajnih aktivnosti: procene vrednosti kapitala i imovine, ocenu tačnosti finansijskih izveštaja, procenu unutrašnjih kontrola, pružanje saveta i preporuka, kao i usaglašavanje sa zakonima - objašnjava prof. Rabrenović.

Revizija, kaže, može biti interna i eksterna. Dok internu reviziju obavljaju zaposleni unutar organizacije, eksternu sprovode revizorske kuće ili pojedinci koje je angažovalo preduzeće. Osnovni cilj eksterne revizije je da pruži objektivno mišljenje o tačnosti i pouzdanosti finansijskih izveštaja.

Ali šta se dešava kada integritet revizora zakaže?

Posledice mogu biti ozbiljne i dalekosežne za različite društvene grupe - preduzeća, zaposlene, berzu, pa i državu, kaže Rabrenović.

- Neadekvatna revizija može dovesti do finansijskih gubitaka preduzeća zbog neotkrivenih prevara ili grešaka. Preduzeća koja ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze mogu da budu na udaru poreskih organa i u tim postupcima se izriču novčane kazne, ali takvo ponašanje nanosi i štetu ugledu preduzeća. Ukoliko preduzeće trpi finansijske gubitke ili pravne posledice zbog neadekvatne revizije, to može dovesti i do smanjenja broja zaposlenih, smanjenja plata ili čak do stečaja ili likvidacije - kaže on.

Revizori, procenitelji i analitičari koji se nesavesno ponašaju često se kriju iza imena svojih firmi, pa iako je odgovornost pojedinca izuzetno važna, njihovi propusti urušavaju integritet kompanije. Pored firme, odgovornost snose i zastupnici, ali i članovi tima koji su samo učestvovali na projektima.

U slučaju „delovanja bez integriteta" i oni trpe posledice, pa pored gubitka posla često se gube i mogućnost zapošljavanja bilo gde u zemlji. A imidž revizorske kuće se ne narušava samo na lokalnom ogranku već i celoj korporaciji, pa i branši u globalu.

Prof. Rabrenović ističe da većina revizora odgovorno i savesno radi posao, ali da bi oni koji to ne rade trebalo da snose i direktne sankcije.

- Odgovornost pojedinca je izuzetno važna jer neetičko ili neprofesionalno ponašanje može dovesti do ozbiljnih posledica. Revizorske kuće mogu pretrpeti veliku štetu zbog gubitka ugleda, finansijskih kazni, pa čak i gubitka klijenata, što može da nanese štetu njihovom poslovanju. Stoga bi svim revizorima, ekspertima, kao i odgovornima licima u kompanijama, koji su učestvovali u ozbiljnom kršenju propisa, trebalo izricati disciplinske mere, a u pojedinim slučajevima i utvrditi eventualno postojanje i materijalne i krivične odgovornosti - zaključuje on.