Do iskopavanja litijuma neće doći još najmanje četiri godine, kaže predsednik Srbije i naglašava da on neće dozvoliti kompaniji Rio Tinto da bilo šta radi dok ne garantuje da će ljudi u Rađevini moći normalno da žive i rade.
Gosti jutarnjeg programa "Redakcija" koji su detaljnjije pričali o ovoj temi bili su Filip Mitrović, E-mobility konsultant i Vlastimir Vidić, novinar.
Vidić se osvrnuo na situaciju u Nemačkoj, kao i to šta bi litijum značio za njihovu ekonomiju:
- Zanimljivo je da je priča o litijumu u Nemačkoj obrnuto proporcionalna veličini i snazi nemačke privrede i države. Tema litijum je krenula pre dve, tri godine, a to govori da je Nemačka, kao i svaka sila, praktikovala da te važne sirovine, ako je moguće po manjim cenama uvoze, nego da proizvode ili crpe vlastite resurse, kako bi čuvali rezervu za buduća vremena. Druga komponentna tog relativnog zastoja, jeste da je Nemačka automobilska industrija prespavala projekat elektro-automobila i to je sasvim poznato, da Nemačka trpi velike posledice i da teško može da se odbrani od svetskog lidera, dakle Kine. No, bez obzira na to, osnovna nalazišta litijuma u Nemačkoj su na dve lokacije, jedna je na srednjem toku Rajne, na potezu Štutgarta, a druga u rudama, a ta koncetracija je najčešća pri granici sa Češkom.
Mitrović je obrazložio zbog čega je ova trka toliko značajna:
- Aplikacija litijuma je, pre svega, za električne automobile, odnosno za baterijske sisteme. To traje već 10 godina intezivno. Automobilska industrija je imala zaokret 2015. godine, i mi koji smo u toj industriji smo morali da učimo o tome. To je tako, pre svega, zbog ekoloških razloga, ali smo u vremenu naučili da su ekonomski razlozi ti koji su veoma bitni. Srbija je veoma značajna na toj mapi.
PrethoDnih dana čuli smo odgovore našeg predsednika da ništa nećemo početi dok ne dobijemo garancije da je to bezbedno za našu životnu sredinu, pa je Vitorović pričao kako je Nemačka otklonila ovaj problem:
- Nemačko zakonodavstvo je regulisalo onako kako je u okviru iskorišćavanja ruda i rudnih bogastava, a takva je agenda i oko litijuma. Ovde se rasprave vode, Nemci su daleko opsednutiji komponentnom crpljenja litijuma iz termalnih voda, jer za jedan kilogram litijuma potrebno je potrošiti 2.000 litara vode. Kada je u pitanju crpljenje litijuma iz ruda, tu još ne postoje konkretne varijante kao što se priča, mislim da Nemačka to pažljivo radi, a za sada uvozi najveći deo iz Južne Amerike i Australije. U ovom momentu, iako nema najveći kapacititet, ipak Australija najviše proizvodi litijuma. Bolivija po kapacitetu ima 24 odsto i ona zauzima prvo mesto. Nemačka ide pažljivo, baš u njenom stilu, dakle ne idu toliko otvoreno poput Australije i Kine, pitanje je da li će tako i krenuti, oni će uraditi sve da obezbede stoprocentnu zaštitu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
