Kako da znamo da kupujemo energetski efikasnu nekretninu? Stručnjaci upozoravaju na ključne stavke koje nam ne smeju promaći
Taj fenomen sada se prenosi i u Srbiju, posebno u svetlu poslednjih događaja vezanih za ruski gas kao i za naftu za NIS. Jedan od važnih segmenata koji se redovno pominju kada je u pitanju i ušteda i smanjenje zagađenosti atmosfere jeste ubrzana promena u stanogradnji. Raniji planovi EU o dekarbonizaciji su dobili formalna ubrzanja novim direktivama, posebno
Direktivom o energetskim osobinama zgrada, koja planira hitnu energetsku sanaciju postojećeg građevinskog fonda. Ti planovi direktno mogu da dovedu i do dugoročnog smanjenja potrošnje energenata jer sadašnji podaci iz Srbije nisu ohrabrujući.
Prema analizi Ministarstva energetike, preko 85 procenata zgrada u Srbiji nije energetski efikasno. Smatra se da Srbija troši barem tri puta više energije u odnosu na BDP od Evrope, dok je potrošnja energije po kvadratu izgrađenih objekata za dve
trećine veća nego u zemljama EU.
- Više je nego očigledno da moramo renovirati stambeni fond i to onaj deo koji je izgrađen 60-ih godina prošlog veka i koji troši energiju za zagrevanje i hlađenje više nego što ekonomija Srbije može da izdrži - kaže Dušan Kurunoski, stručnjak
za energetiski efikasnu stanogradnju i sekretar Udruženja Mineralne Vune Srbije - MIVUS.
S obzirom da je potrošnja energije povećana ne samo zimi već i leti zbog sve toplijih sezona, neophodni su radovi na kućama i zgradama u cilju energetske sanacije postojećih objekata. Najvažniji potezi koji donose najviše uštede energije, i zimi i leti,
jesu termičke izolacije zidova i krovova. Zidovi obloženi mineralnom vunom, kao i ravni krovovi sa složenim sistemima baziranim na istim materijalima, mogu smanjiti potrošnju energije u starim i lošim zgradama za više od 30%.
Takođe, kod porodičnih kuća, i tavanski prostori se lako izoluju materijalima od mineralne vune, bilo staklene ili kamene, što može, zajedno sa izolacijom fasada, smanjiti potrošnju struje za grejanje i hlađenje i do 50%. Zamena spoljne stolarije dodatno doprinosi uštedi energije.
Evidentno je da se energetska sanacija objekata isplati u periodu od nekoliko do najviše desetak godina ali mnogim vlasnicima stanova i kuća je neophodna finansijska podrška za ovakve investicije. U Srbiji je u poslednjih 5 godina aktivno nekoliko programa subvencionisanja energetskih sanacija kuća i zgrada. Ministarstvo energetike, kroz projekat Svetske Banke – SURCE, zajedno sa lokalnim samoupravama donira do 60% sredstava za sanacije porodičnih kuća ali i stanova. Građani mogu utopliti svoje fasade kuća, pa čak i pojedinačnih stanova u zgradama, slojevima mineralne vune, gde ujedno i štite svoj objekat od požara.
Takođe, u aktivnoj fazi je i projekat ovog ministarstva, finansiran kreditom Evropske banke za Obnovu i razvoj (EBRD), koji u prvoj fazi planira sanaciju preko 600 zgrada priključenih na toplane, onih sa najlošijim energetskim karakteristikama. Taj projekat, "Javni ESCO Projekat", otpočeće prve sanacije zgrada tokom jeseni 2026.
Istovremeno, veoma dugo postoji projekat GEFF, takođe finansiran od strane EBRD-a, gde više banaka koje posluju u Srbiji daje kredite sa delimičnim subvencionisanjem, bilo porodičnim domaćinstvima ili stambenim zajednicama. U svetlu uvođenja energetskih pasoša za stare i nove objekte i neophodnosti energetske sanacije postojećih zgrada stgručnjaci upozoravaju na moguće greške koje se mogu napraviti u procesu poboljšavanja energetske efikasnosti postojećih objekata:
- Potencijalni kupci novih nekretnina mogu da primete da se danas visoki objekti izrađuju isključivo sa fasadama sa izolacijom od mineralnih vuna, zbog zahteva zaštite od požara imovine i života stanara. Međutim, i za niže objekte, kao i za sanaciju postojećih, primena termoizolacije od mineralne vune donosi benefite koje drugi materijali ne mogu da pruže: požarnu zaštitu, dugotrajnost materijala, "disanje“ zgrade kroz zidove i ekološke materijale - kažu u Udruženju MIVUS.
Biznis Kurir
