Dejan Dekić, koji se bavi spajanjem poslodavaca i kandidata za posao, pokrenuo je diskusiju na društvenim mrežama zbog pitanja o radnom vremenu tokom intervjua za posao. Sada je dao komentar povodom cele situacije.
Posle Olgice Samoilović, podsetimo, koja je uzburkala dobar deo javnosti rečima da mladi treba da rade i godinu dana bez plate ako im se ukaže prilika u nekoj dobroj firmi u kojoj će da steknu neprocenjivo iskustvo, sada je jedna nova izjava pokrenula lavinu komentara na društvenim mrežama.
Dejan Dekić, koji se bavi headhunting-om, tj. spajanjem poslodavaca i kvalifikovanih kandidata za dati posao, na LinekdInu se dotakao radnog vremena, tj. pitanja tokom intervjua za posao – koliko je radno vreme – uz komentar da zbog tog pitanja kandidat najčešće ne dobije poziv za sledeći intervju i posao.
Njegovu izjavu, koju je u međuvremenu sklonio, prenosimo u celosti:
„Ok, hajde da nešto objasnim – ukratko:
Zašto kandidat koji pita ‚Koliko je radno vreme (od kad do kad se radi)‘ u 99% slučajeva ne dobije poziv za sledeći intervju i posao?
E pa zato što to pitanje meni govori da ti:
– Više vrednuješ svoje vreme nego li svoje znanje i iskustvo (a ja za svoje klijente hajrujem samo ove druge, isključivo)
Naravno da na ovo pitanje odgovrim pitanjem tipa
da li ti je radno vreme bitnije od slobodnog vremena…
da li ti je radno vreme bitnije od veličine plate…
a zašto me baš to pitaš…
da li je to jedino što te sada zanima…
jel radno vreme odlučujući faktor za tebe…
Ali ako ti odgovorim sa ‚osam sati, pon-pet‘, znaj da je priča gotova, sorry.“
Od brojnih reakcija sa društvenim mrežama izdvaja se nekoliko:
„Ovih dana ispade da ne smeš da pitaš kolika ti je plata, koje je radno vreme, na kraju će doći do toga da ne smeš da pitaš čime se firma bavi.“
„Ne znam stvarno, možda me zanima od kada do kada se radi da bih znao kad treba da dođem na posao.“
„Pitam jer moram dete odvesti u školu ili vrtić, jer partner putuje sa mnom na posao, jer nakon posla idem bolesnoj majci ili djedu u starački dom, jer volim otrčati 8 km prije posla, a najviše pitam jer ne živim da bih radio nego radim da mogu bolje živjeti.“
„Ja sam dobila otkaz i trenutno tražim posao i toliko me stresira što mi ovakvi ljudi odlučuju o zaposlenju, ne smem da pitam za platu, za radno vreme, jel smem ja uopšte da pitam nešto ili samo da se smeškam i klimam glavom.“
Tim povodom oglasio se i Dejan Dekić.
Kako objašnjava za početak, ono što on radi se zove headhunting, dakle, on spaja poslodavce i one koje traže posao.
„Ja do kandidata dolazim na razne načine i svaki put kad se postavlja ili komunicira neki opis posla, tu stoji između ostalog i kakvo je radno vreme, kakav je opis posla, da li je remote ili iz kancelarije, stavlja se i raspon plate, sem kad se kaže da će više informacija biti na samom intervjuu. Svaki intervju se radi tako što se kandidat uvek prvo upozna sa onim šta ga čeka, a na prvom mestu se kaže kakav je radni ambijent, kolika je plata, eventualni bonusi, koje je radno vreme, slobodni dani, ulaganje u edukaciju zaposlenih…“
Dejan Dekić kaže da mahom zapošljava za prodajne pozicije i da se u svakom slučaju razgovara o tome da li je potrebno da se radi osam sati fiksno, od devet do 17 h ili drugačije, ako je u pitanju rad od kuće.
„Takođe se kandidatu iskomunicira da klijent više vrednuje ostvareni rezultat od provedenih sati na poslu. To znači da ako neko ko recimo radi remote i ostvari svoj dnevni zadak za sat vremena, može ostalo vreme da provede igrajući igrice. Ali to isto znači da ukoliko neko radi osam sati od ponedeljka do petka, i da na kraju meseca nema ostvaren rezultat, neće poslodavca usrećiti najviše.“
Ako neko radi samo što se od njega traži i to radi fer i pošteno od ponedeljka do petka osam radnih sati dnevno i ima rezultat rada koji je okej, takav neko je dobar radnik i profesionalac, tvrdi Dejan Dekić.
„Ovde je problem ispao jer sam ja ukratko rekao da se desi da na kraju intervjua kandidat opet pita za radno vreme, a to znači da nije slušao od starta i da nije za tu poziciju. Nije moja poenta da ljudi treba da rade preko osam sati, ne treba. Ne treba da rade ni duže od četiri dana ako mene pitate. Treba da rade fer i pošteno koliko je utvrđeno u ugovoru. Ali vidite, imate takođe još jedan problem koji se dešava, a to je što ja u skoro u svakom opisu posla napišem kako da se aplicira kad je to od strane klijenta traženo, koji naslov mejla da se stavi, a dobijem nebrojeno mejlova koji su bez naslova, bez tela mejla, samo unutra CV. I onda kandidati ne budu pozvani jer nisu ispoštovali proceduru apliciranja.“
Kako kaže, srž problema je što, nažalost, malo ko od kandidata, koji sami apliciraju i budu pozvani na prvi intervju, zaista sluša ono što se komunicira.
„Ako sam prošao sve sa kandidatom i on je nezainteresovan za taj posao, onda i ja i poslodavac gubimo vreme. Ali ja na kraju intervjua pitam da li su sve razumeli, znaju šta se od njih očekuje i traži, koje radno vreme im odgovara, kakvu platu bi voleli. Ova moja poruka jeste loše napisana, ali poenta je pronaći prave kandidate kakve traži klijent. Dakle, moja rečenica – zašto kandidat koji pita‚ koliko je radno vreme (od kad do kad se radi)‘ u 99% slučajeva ne dobije poziv za sledeći intervju i posao – odnosi se na to da on nije slušao, da nije pročitao opis posla gde je to navedeno i to je znak da je nezainteresovan i da nije idealan kandidat za mog klijenta“, kaže Dejan Dekić i za kraj napominje da on ne zapošljava ljude već njegovi klijenti, da je dalje dogovor o svemu među njima i da je on samo spona.
(Kurir.rs/Nova)
NE PROPUSTITE
