MINISTARKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ NA KONFERENCIJI WMG: Do kraja godine ćemo imati više od 150 MW solarnih elektrana na mreži

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović obratila se prisutnima na konferenciji koju organizuje WMG, pod nazivom 'Re-Set Ekonomija - Energetska tranzicija Srbije: Inovacije i implementacija'.

- Osim domaćinstava, među kupcima-proizvođačima su i privreda, javni objekti, industrijska postrojenja… Što pokazuje da se energetska tranzicija ne događa na jednom mestu uz učešće izvesnog broja institucija ili ljudi, već da smo svi deo energetske tranzicije i da osim infrastrukture, moramo da menjamo i način razmišljanja i navike. To su među prvima razumeli i verski objekti, pa imamo i izvestan broj manastira među prozjumerima, Žiču kao najveći.

- Osim prozjumera, kapaciteti solarnih elektrana su povećani zahvaljujući privatnim investicijama, a ove godine će biti izgrađena i najveća solarna elektrana u Banatu, snage 26 megavata. Približno oko 30.000 građana može da se snabdeva zelenom energijom iz ovih elektrana, što je još jedna potvrda unapređenog regulatornog okvira i investicionog ambijenta za ulagače u obnovljive izvore energije koji smo stvorili prošlogodišnjim izmenama Zakona o korišćenju OIE. Već imamo na mreži 9 megavata iz aukcija, a ove godine će biti još 30, što se tiče solara - rekla je ministarka.

- Najveći projekti su tek pred nama – do 2028. godine imaćemo izgrađen 1 GW samobalansirajućih solarnih elektrana, uz prateća skladišta koja će doprineti održivom i racionalnom korišćenju kapaciteta iz solara. Trenutno pregovaramo o komercijalnim uslovima sa strateškim partnerom „Hjundai Inžinjeringom“. A osim tog projekta, plan je da do 2030. godine imamo novih 3,5 gigavata zelenih kapaciteta iz privatnih i javnih investicija, iz sunca i vetra.

- Energetska tranzicija otvara nova radna mesta i podstiče ekonomski razvoj. Razvoj sektora obnovljivih izvora energije zahteva nove veštine i znanja, što stvara prilike za obrazovanje i zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji - navela je.

- To je uočljivo i kroz program dodele bespovratnih sredstava za mere energetske efikasnosti koji realizujemo sa Svetskom bankom i jedinicama lokalnih samouprava. Ove godine u čak 137 gradova i opština, uključujući i opštine sa Kosova i Metohije, po prvi put. U ovogodišnjem programu oko 12.000 domaćinstava će biti energetski sanirano, uz ukupnu investiciju Ministarstva i JLS u vrednosti više od dve milijarde dinara. Na ovaj način je angažovano na stotine domaćih privrednika - proizvođači i majstori za fasade, prozore, vrata, monteri solarnih panela i kolektora, toplotnih pumpi, krovopokrivači… To sve ima uticaj na povećanje privredne aktivnosti u lokalnim zajednicama i jačanje domaćih malih i srednjih preduzeća, a građanima donosi veći komfor, manje račune, manju potrošnju i što je građanima važno, kako uvek naglase, nema promaje nakon energetske sanacije.

U junu će više od 40 gradova raspisati javni poziv za dodelu subvencija, među kojima su i Zrenjanin, Pančevo, Šid, Majdanpek, Novi Sad, Smederevo, Kragujevac, Požarevac, Niš, Užice, Valjevo, Čačak, bar šest beogradskih opština, tako da pozivam građane da prati opštinske sajtove i konkurišu za subvencije za energetsku efikasnost, objasnila je ministarka.

- Naravno, bez velikih energetskih projekata nećemo sprovesti energetsku tranziciju i tu nam je fokus pre svega na izgradnji reverzibilnih hidroelektrana, pre svega na „Bistrici“, gde sarađujemo i sa uvaženim partnerima iz Japana. Plan nam je da ove godine završimo neophodnu dokumentaciju, a da već naredne godine počnemo sa pripremnim radovima.

Reverzibilne hidroelektrane će obezbediti balansiranje i bržu integraciju obnovljivih izvora energije i osigurati stabilnost energetskog sistema. Takođe, za projekat RHE Đerdap 3 u završnoj fazi je izrada Prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta, navodi ona.

- Prema podacima Eurostata iz 2022. godine Srbija ima veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje (30,14%) od mnogih zemalja EU , među kojima su i Francuska (27%), Poljska (21%), Mađarska (15%), Češka (15%), Slovačka (22%), Bugarska (20%).

- Da bismo sproveli energetsku tranziciju moramo da osiguramo i kritične mineralne sirovine koje su nam potrebne za baterije, električna vozila, vetroturbine, solarne panele... Prema nekim procenama, potražnja za metalima i mineralima koji su nam potrebni da bismo sproveli energetsku tranziciju će se udesetostučiti do 2050. godine. I to je tema o kojoj moramo da razmišljamo, kako da mineralna bogatstva koja imamo iskoristimo za razvoj domaće ekonomije i podizanje standarda građana.

- Ako znamo da sada dobijamo iz uglja više od 60 odsto energije, jasno je da tu količinu energije ne možemo zameniti preko noći. S druge strane, postoje mnoge neizvesnosti u pogledu baznih kapaciteta koji ispunjavaju uslov karbonske neutralnosti, i svesni smo da su projekti koji uključuju gas izloženi brojnim rizicima, od geopolitičkih, spremnosti međunarodnih institucija da ih finansiraju, do moguće promene tretmana ovog energenta u taksonomiji EU - dodala je.

- Zbog toga smo krenuli u razmatranje opcije uključivanja Srbije u krug zemalja koje koriste nuklearnu energiju. Odluka o moratorijumu na nuklearne elektrane doneta je pre 35 godina, od kad se u svetu mnogo toga promenilo, od tehnologija, do rasta potrošnje energije.

- Da zaključim, samo zajedničkim naporima možemo ostvariti ciljeve energetske tranzicije i izgraditi budućnost koja je održiva, sigurna i prosperitetna za sve nas - rekla je ministarka.

biznis.kurir.rs