Američka ekonomija nije doživela povratak inflacije na zacrtani cilj Centralne banke od 2 odsto. To je negde moglo i da se očekuje, jer sa jedne strane američka privreda ima dobar rast, dobru zaposlenost, ali inflacija je žilava i ne predaje se tako lako. Otuda i ne čudi ova odluka FED-a da ne menja referentnu kamatnu stopu. Kada se to prenese na evropsko tlo i Evropsku centralnu banku situacija je, ipak, malo drugačija. U USA GDP rast je iznad četiri odsto , dok je u EU samo 0,3.
Znak uzvika je, ipak, na nemačkoj privredi koja je lokomotiva evropske ekonomije i najviše doprinosi rastu njenog BDP. Ona, nažalost, posustaje. Ispostavilo se da se bez gasa i nafte ne može, pa ako se bazirate isključivo na obnovljivim izvorima energije u ozbiljnom ste problemu. To se ustvari dešava najsnažnijoj privredi EU.
Najave su da bi ECB mogla u junu ili julu da snizi referentnu kamatnu stopu kako bi pospešila potrošnju, pokrenula privredu i izbegla recesiju u bar nekom kvartalu ili možda u nekom dužem vremenskom periodu. Očekivanja su i da će do kraja godine referentna kamatna stopa ići dole za 0,25, a onda i za još toliko. E, to bi se već odrazilo na cene novca. Olakšanje srpskim dužnicima će, ipak, stići tek sledeće godine. NBS je postigla da se privremeno ograničenje kamata poklapa sa tim, a da se posle toga ide na smanjenje euribora i pritiska na naše budžete.
Kako će NBS delovati na dinarsku likvidnost zavisiće od odluke ECB, ali i monetarnih kretanja na srpskom tršištu, uključujući I dalje očekivano ponačanje inflacije, ali i stope rasta načeg dručtvenog proizvoda (koji je iznad 3%). Imamo inflaciju koja je niža, sledeće godine će se dodatno smanjiti, a onda će krenuti novo popuštanje kaiša i smanjenje referentne kamatne stope.
Doza optimizma postoji. Trend je dobar. Inflacija je krenula u rikverc, doduše možda ne onim tempom kako smo očekivali, ali uvek je tako. Ona brzo raste, ali se sporo iskorenjuje iz sistema. I naš društveni proizvod je dobar, inflacija bi mogla već početkom sledeće godine da se vrati u koridore od 3 odsto plus minus 1,5. Sam trenutak popuštanja monetarnog kaiša mora, ipak, dobro da se promisli, jer prerano popuštanje može da podstakne inflaciju koja još tinja u nekim ćoškovima. Naša borba može da ide u smeru bolje ponude poljoprivrednih proizvoda, ali i nezavisnijem načinu snabdevanja energijom. Jedna od ključnih stvari je rad na smanjenju zavisnosti od uvoznih energenata i prelivanju uvezenih cena na naše tržište.
NE PROPUSTITE
