Prema najskorijim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, za prosečnu potrošačku korpu potrebno je 100.554 dinara, dok prosečna neto zaradi iznosi 85.066 dinara.
Minimalna potrošačka korpa iznosi 52.254 dinara. Minimalna zarada povećana je 1. januara 2024. na 47.000 dinara. Ovogodišnji minimalac je praktično za 5.000 dinara veći u odnosu na prošlu godinu.
A da li potrošačka korpa u Srbiji prati zaradu i kako najbezbolnije živeti od prvog do prvog diskutovali su gosti emisije "Ni pet, ni šest", a to su bili Nemanja Antić, investitor i preduzetnik, potom Vladimir Đukanović, ekonomista i Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bankar.
Đukanović je spomenuo nespremnost ljudi da načine radikalne promene kako bi povećali kvalitet života:
- Grešimo u tome što se needukujemo o jednostavnim stvarima. Kada pričamo o tome ne pričamo da je svako na zapadu bogat ili da ovde neko treba da bude bogat. Međutim, da svako može da živi pristojno od svoje karijere, to je apsolutno tačno. Cela poenta je da danas postoji toliko prilika, načina za karijeru i načina da se napravi novac, uostalom možeš i van granica da potražiš posao. To što se neko učauri, neće da se menja, je druga stvar. Rekao sam jednom čoveku da bi trebalo da ode u nemačku, a on me pogledao i rekao da neće. Ništa, onda sedi tu i taljigaj.
Antić je prvo razjasnio podatke o potrošačkoj korpi, pa je rekao prednost koju uspešan čovek ima u odnosu na one druge:
- Potrošačka korpa je ponderisana za tročlanu porodicu, a plata je per kapita, tako da je plata znatno veća o potrošačke korpe. Ako pričamo o prednostima kada si bogat, moramo da razumemo da to nije meta, već posledica vaše vrline, znanja, veštine... Sve to puta vreme, rad i iskustvo. Jedini problem oko svega toga je što to ljudi žele preko noći i snime vas u trenutku kada uspete, pa pomisle da je to došlo samo od sebe. Dakle, prednost uspešnog čoveka nije u novcu koji poseduje, već to znanje, koje je samo konvertovao u novac.
Vasić se osvrnuo na detalj da prosečan Srbin, koji radi rano u firmi i to često težak rad, može mesečno da uštedi nešto više od 5.000 dinara :
- Ekonomija je vrlo balansirana, ako nemate dovoljno prihoda, onda morate da nađete izvor kako da dođete do dodatnog novca. Štednja je samo posledica, dakle prvo ide prihod, pa tek onda štednja. Koliko se sećam, lepo smo živeli u socjializmu, ali svakako da ne bih menjao današnje vreme za to jer ste tada morali do biblioteke, pročitate knjigu, kako bi dobili neko znanje, dok je danas sve to na mobilnom telefonu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
