POLOVNJAKE VIŠE NIKO NEĆE: Samo na JEDNOM MESTU raste prodaja polovnih vozila više nego u svim drugim gradovima Vojvodine zajedno!

Prošle godine je u Srbiji prodato manje polovnih vozila nego 2022. godine, a i dalje se najviše kupuju polovnjaci stari više od jedne decenije, pre svega dizelaši.

- Prošlu godinu obeležio je nastavak trenda pada prodaje polovnih automobila, koji je iznosio 2,7 odsto. Ako bismo to uporedili sa 2022, odnosno sa 2021. godinom, ohrabruje što taj procenat nije veliki. Naime, 2021. godine pad prodaje iznosio je čak 15 odsto, što govori da su u 2023. godini, ipak, zabeleženi nešto bolji prodajni rezultati. Uzroke blagog pada prodaje polovnjaka treba tražiti u geopolitičkoj situaciji u svetu, novim ratnim sukobima i inflaciji, a jedan od razloga slabijih prodajnih rezultata leži i u činjenici da su mnogi potencijalni kupci očekivali državnu subvenciju od 2.100 evra za kupovinu polovnih automobila standarda Evro 6, uz reciklažu starijih automobila s dizel motorima normi Evro 1, Evro 2 i Evro 3 - govori Veličković.

Novi Sad i Sremska Mitrovica imaju više prodatih polovljaka u odnosu na prethodnu godinu

Da je kupaca bilo manje potvrđuju i prodavci na auto placevima u Novom Sadu. Veličković to potkrepljuje podacima kojima raspolaže portal Polovni automobili, koji govore da je lane u nekoliko gradova u Vojvodini prodato manje automobila nego godinu ranije, ali je reč o veoma maloj razlici od oko 250 vozila.

Naime, 2023. godine je u tim gradovima bilo oko 17.500 novih vlasnika polovnjaka, a 2022. godine oko 17.750. Samo u dva grada, u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici prošle godine prodato je više polovnjaka nego godinu ranije, a manje novih vlasnika polovnih vozila prošle godine je, u odnosu na 2022. godinu, bilo u Zrenjaninu, Subotici, Somboru, Bačkoj Palanci, Vršcu i Vrbasu.

Prema dostupnim podacima, u Novom Sadu je lane prodato 8.622 polovna automobila, u Subotici 2.443, a u Zrenjaninu 1.767.

Veličković kaže i da nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza - odnosno njih 47 odsto, ispunjava emisione standarde od Evro 1 do Evro 4, što znači da je reč o vozilima proizvedenim do 2009. godine.

Povećani troškovi uvoza

Prošle godine poskupeli su i polovni i novi automobili. Кada su polovnjaci u pitanju, od septembra prošle godine viši su troškovi uvoza, jer je potrebno uverenje o homologaciji, naplaćuje se i ekološka taksa, pa su, uz troškove transporta, polovnjaci, u proseku, skuplji od oko 200 do 250 evra nego do tada.

- Iako je bilo najava da će početkom godine stupiti na snagu zabrana uvoza vozila s evro 3 i 4 motorom, to se još nije desilo, ali očekujem da do kraja godine hoće - kaže Veličković.

Takođe, napoinje i da tradicionalno, kupci polovnjaka najčešće kupuju vozila s dizel agregatima - oko 65 odsto, dok je oko 30 odsto benzinaca. Кada su u pitanju nova vozila, situacija je potpuno drugačija, jer više od polovine svih novih vozila koja su prvi put registrovana prošle godine u Srbiji koristi benzin, dok je dizelaša oko 20 odsto.

kurir.rs/Dnevnik