Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH za prošlu godinu, u Sloveniju je otišlo da radi 12.099 državljana. Tačnije, jedna omanja opština u BiH. Primera radi, prema rezultatima popisa sprovedenog 2013. godine, brojne opštine imale su tada približan broj. Vlasenica je tada imala 11.467, Milići 11.441, Sokolac 12.021, a Kladanj 12.348 stanovnika.
Sociolog Vladimir Vasić objašnjava kako ljudi migriraju iz BiH iz više razloga, s tim što to nije isključivo teza "trbuhom za kruhom".
- Imamo iz godine u godinu atmosferu straha, odnosno neuređene političke i međuljudske, međunacionalne odnose, stalno imamo politiku vraćanja u neka nemirna vremena, a imamo i to da je BiH danas u savremenom društvu pod nekom vrstom aneksije - navodi Vasić.
Isto tako, to su sve neki od psihosocijalnih razloga zbog kojih ljudi odlaze i ne odlučuju se da u BiH formiraju porodice.
- Odlaze u razvijene države zbog ekonomije, ali i atmosfere straha. Dakle, veliki broj ljudi odlazi zbog mirnijeg života, ne samo u ekonomskom, nego i socijalnom smislu. Ako nešto dobro radite, bićete nagrađeni, a ako loše radite, bićete kažnjeni. Ovde u BiH je obrnuto, ako ste uspešni u koruptivnim delima i radnjama, bićete nagrađani, a ako ste odličan student i uspešan mlad čovek, dobićete kartu u jednom pravcu za neku treću državu. To je naša realnost i ne vidim da će se to promeniti - ističe Vasić.
Demograf Aleksandar Majić kaže da, ako pogledamo teoriju migracija, one su najčešće uzrokovane zbog zaposlenja, odnosno bolje plate, ali i školovanja.
- Znamo svi da je Slovenija na mnogo većem stepenu ekonomskog razvoja u odnosu na BiH, a slična je situacija i sa Austrijom i Nemačkom. Te zemlje uvoze radnu snagu sa ovih prostora. Da li bi ti ljudi ostali da su imali veće plate? Ja pretpostavljam da bi, ali to bismo mogli da saznamo ako bismo sproveli istraživanje i pitali te ljude - kaže Majić.
Prema njegovim rečima, u gorepomenute evropske države posebno odlaze ljudi iz zapadnog dela BiH, a demografska šteta je višestruka.
- Znamo da najčešće migriraju dvadesetogodišnjaci i tridesetogodišnjaci. To je srce radnog kontingenta, ali to su najčešće i ljudi koji će potencijalno biti roditelji u narednom periodu. Dakle, gubimo i radni i fertilni kontingent - pojašnjava Majić.
Prema ranijim iskustvima, u Sloveniji su se najviše tražili radnici iz BiH sa zanimanjima kao što su vozač, varilac, armirač, tesar, zidar, elektroinstalater, bravar, kuvar.
Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH, kada je u pitanju realizacija Dogovora o posredovanju pri zapošljavanju radnika iz BiH u Nemačkoj na poslovima negovatelja, u prošloj godin,i zaposleno je 400 državljana BiH.
kurir.rs/nezavisne.com
NE PROPUSTITE
