Banke u Srbiji su već do septembra 2023. godine ostvarile dobit od 865 miliona evra, što je više nego u celoj 2022. godini, koja je bila veoma talična za njih. One su u tolikoj meri zarađivale, da su vlade pojedinih zemalja odlučile da im uvedu i dodatne poreze na ekstraprofit u različitim oblicima.
Narodna banka Srbije i Vlada nisu donele odluku o takvom poslovanju, ali je centralna banka ograničila kamatnu stopu na stambene kredite indeksirane u evrima, što će, prema oceni NBS, koštati oko 10 odsto procenjene dobiti bankarskog sektora.
Kako su banke došle do tolikog profita i da li možemo da očekujemo pad kamatne stope?
Prema rečima ekonomiste Đorđa Đukića, pomenuti rast profita banaka u 2023. godini posledica je rasta kamatnih stopa na kredite, koje su znatno iznad rasta kamata na štednju.
- Izvor profita banaka je to što kamatne stope na štednju zaostaju za inflacijom i stopom rasta, dok aktivne kamatne stope, koje banke naplaćuju na kredite, rastu znatno brže - kaže Đukić.
Takođe, ocenjuje da bankarske margine, koje predstavljaju razliku između pasivnih i aktivnih kamatnih stopa, rastu, kao i da su regulatori u nekim državama reagovali porezom na ekstraprofit.
Dodaje i da bi ova godina mogla da bude dobra za bankare, ukoliko bi se nastavila politika visokih kamatnih stopa ECB.
- Ako od marta budemo imali novi talas rasta kamatnih stopa, profiti banaka biće još veći. Banke u Centralnoj i Istočnoj Evropi ostvaruju prinos na kapital veći od 12 odsto, što je nezamislivo u starim članicama EU - objašnjava Đukić.
Isto tako, napominje da 12 odsto prinosa na kapital mnoge grupacije navode kao strateški cilj u ovom regionu, kao i da su veoma sporim povećanjem kamatnih stopa na štednju štediše, zapravo, oporezovane.
- Ko ima velike štedne uloge beži u nekretnine ili zlato, ali obe su neproduktivne investicije. Kod nas se radi o svojevrsnoj uceni štediša, jer nemaju u šta da ulažu. Doduše, za one najbogatije ne brinem, ima mnogo investicionih fondova u svetu u koje se može uložiti, ali stradaju male i srednje štediše kojima se izjeda supstanca i to godinama. Kamatne stope na štednju su gotovo jednake onima u EU, iako Srbija nije ni blizu EU, ali su zato kamatne stope na kredite daleko veće - ističe Đukić.
Ekonomista Đukić ukazuje i na efekat straha, zbog kog građani čuvaju pare u banci i to po viđenju, kako bi u hitnom slučaju mogli odmah da ih uzmu, a po cenu toga ne dobijaju gotovo nikakav prinos na njih. Samim tim, omogućava se veći profit za banke, jer im se smanjuje trošak kamata.
Cena najvećeg dela kredita kod nas zavisi od politike Evropske centralne banke i visine njene kamatne stope. Većina dugoročnih kredita je u vezi sa euribor-om, a na njega utiče politika ECB.
Stoga je euribor sa 2,7 odsto početkom prošle godine dostigao 3,9 odsto na kraju godine, a od polovine septembra do pred sam kraj godine bio je iznad četiri odsto.
Kamatne stope zavise od inflacije
Visina kamatne stope direktno zavisi od toga kolika je inflacija. Što je ona viša, centralna banka mora više da diže kamatu i da je duže drži na toj visini.
Prema projekcijama Evropske centralne banke sa poslednjeg sastanka iz decembra prošle godine, prosečna inflacija u 2023. je 5,4 odsto, a očekuje se njeno smanjenje na 2,7 odsto u 2024. godini, dalji pad na 2,1 odsto u 2025, da bi 2026. pala na 1,9 odsto.
Ono što je cilj ECB jeste da se inflacija svede na dva odsto.
Iako je inflacija u Evropi u padu, odbor guvernera ECB je procenio da je ona i dalje suviše dugo suviše visoka.
Finansijski stručnjak i bivši gensek Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da bi naša inflacija mogla sledeće godine da bude oko pet odsto, a u 2025. da padne na oko 2,6-2,7 odsto.
- U EU se očekuje da bi tek u 2026. godini mogla da padne ispod dva odsto, a od inflacije zavise i mere centralnih banaka - ističe Vasić.
I ECB i NBS zaobišle su povećanje kamatnih stopa na poslednjim sastancima, ali ih nisu ni smanjili. Čekaju da vide kako će dosadašnja monetarna politika da utiče na inflaciju.
Euribor je nešto malo ispod četiri odsto, a tromesečni i šestomesečni euribor su vrlo slični, što je dokaz da bankari ne očekuju značajno smanjenje kamatnih stopa za sada.
- Očekujem da će tek 2025. godine biti nekih olakšanja po pitanju kamatnih stopa - zaključuje Vasić.
kurir.rs/danas.rs
NE PROPUSTITE
