EVO KOLIKO NERADNIH DANA ĆEMO IMATI ZA PRAZNIKE U 2024. GODINI: Za pravoslavni Uskrs mnoge čeka mini odmor!

Građani Srbije će u 2024. godini imati najmanje 12 neradnih dana tokom državnih i verskih praznika. Pravoslavni vernici imaju pravo na slobodan dan za datum kada proslavljaju slavu, dok pripadnici drugih verospovesti imaju pravo na slobodne dane za obeležavanje svojih verskih praznika, u skladu sa zakonom. Ukoliko jedan od datuma kada se praznuju državni praznici bude u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Isto se ne primenjuje u slučaju verskih praznika, osim Uskrsa, koji se uvek proslavlja u nedelju.

Praznik rada u Srbiji garantuje dva slobodna dana – 1. i 2. maja – a odmah zatim slede i uskršnji praznici za pravoslavne vernike od 3. do 6. maja, što znači da će građani, s obzirom na to da se ovaj verski praznik u Srbiji obeležava neradno, imati šest vezanih dana tokom kojih neće raditi.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu biće neradni ponedeljak, 11. novembra.

Verski praznici za pripadnike drugih verispovesti

Uskršnje praznike katolički vernici obeležiće neradno, od 29. marta do 1. aprila.

Neradni dan je i prvi dan Ramazanskog bajrama za pripadnike islamske zajednice, 10. aprila.

Pripadnicima islamske zajednice slobodan dan sledi i prvog dana Kurbanskog bajrama, 16. juna.

Za pripradnike jevrejske zajednice slobodan je 12. oktobar, kada se obeležava Jom Kipur.

Za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, prvog dana Božića, u sredu 25. decembra, takođe se neće raditi.

Praznici koji se obeležavaju radno

Prvi praznik koji Srbija obeležava radno je Sveti Sava, 27. januara, koji je ujedno i verski praznik za pripadnike pravoslavne veroispovesti.

Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležava se radno 22. aprila, kao i 9. maj, Dan pobede.

Radno se obeležava i Vidovdan, 28. juna, kao i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, 21. oktobra.

Pravila za državne i verske praznike

Ukoliko jedan od datuma kada se praznuju državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

Isto se ne primenjuje kada su u pitanju verski praznici, osim u slučaju Uskrsa, koji se uvek proslavlja u nedelju.

Takođe, pripadnici različitih verskih zajednica imaju pravo na slobodan dan kad njihova verska zajednica obeležava neki praznik.

Pripadnici pravoslavne veroispovesti imaju prava na jedan slobodan dana kada obeležavaju slavu.

Kurir.rs/ RTS

Bonus video: