SEKEND HEND RADNJE PREPLAVILE SRBIJU: Uvaljuju kupcima buđavu robu i odbijaju da vrate novac! Evo šta kaže zakon!

Zato dobro obratite pažnju u koji sekend hend ulazite i ukoliko vam se bilo šta učini sumnjivim, bolje na vreme odustanite od kupovine da ne biste prošli kao čitateljka Kurira koja je pazarila dva artikla i sada se hvata za glavu. Ona je 5. decembra u jednom butiku polovne garderobe kupila bundu za 8.990 dinara, a njen sin jaknu za 3.500.

- Odnela sam bundu kući, stavila da se luftira i sutradan sam je obukla kada sam krenula u bioskop. Kada sam skinula bundu, osetila sam da mi se džemper oseća na buđ. Shvatila sam odmah da je to zbog bunde. Sin je takođe kod njih kupio kožnu jaknu, i njemu se isto desilo. Otišla sam do radnje i pozvala sam se na Zakon o zaštiti potrošača, a oni su mi rekli da nemam pravo da vratim bundu i dobijem novac i da se zakon ne odnosi na radnje s polovnom garderobom - ispričala je naša čitateljka.

Ona tvrdi da nije dobila fiskalni račun, već samo slip, dok je njen sin dobio fiskalni račun, i to je i dostavila Kuriru:

- Prijavila sam ih tržišnoj, poreskoj i sanitarnoj inspekciji, ali još nisam dobila odgovor. Buđ je jako opasna po život, a ova kontaktna buđ može izazvati reakciju i ko zna šta sve može da se reperiše. To je zdravstveno neprihvatljivo, ko zna kako se i da li se ta roba testira.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva ističe da kupci koji kupuju polovnu robu imaju ista prava kao da su kupili novi proizvod.

- To znači da se kod polovne robe primenjuje Zakon o zaštiti potrošača i tu je članom 52 predviđeno da saobraznost može biti kraća nego kod kupovine nove robe, ali ne kraća od godinu dana, ali tako mora da bude ugovoreno. Recimo, kod kupovine polovnog automobila se potpisuje kupoprodajni ugovor i saobraznost je godinu dana, ako je reč o polovnoj odeći tu nema ugovora i tu se primenjuje saobraznost od dve godine. Dakle, ova žena ima pravo da vrati bundu i uzme novac - ističe on.

Gavrilović napominje da trgovac mora da dokaže saobraznost robe i ne sme da odbije reklamaciju bez obrazloženja.

- Velika količina te robe ulazi na crno i nije plaćen porez na nju, a uglavnom se kupuje na veliko u zemljama Zapadne Evrope. Ta roba se donosi u balama u Suboticu i ljudi tamo kupuju na bale i onda sortiraju. Ta roba bi morala da prođe kroz proces dezinfekcije, tačnije morala bi da bude bezbedna za prodaju. Poseban odeljak Zakona o zaštiti potrošača definiše bezbednost potrošača i tu se navodi da je trgovac odgovoran za bezbednost proizvoda, što znači da ti proizvodi ne bi smeli da izazovu neke neželjene zdravstvene reakcije.

Kurir.rs

Bonus video: