Kada zaposleni pita da li može da radi duže i bez pauze da bi ranije otišao kući, šefovi treba da imaju na umu zakonske odredbe o prekidu radnog vremena u Nemačkoj. Prema mišljenju stručnjaka za radno pravo, odlaganje pauze do kraja radnog vremena nije moguće.
Zaposleni želi da završi posao ranije, ali ne želi da akumulira minus sati. Zbog toga dolazi na ideju da jednostavno odloži pauzu za ručak.
Želi da radi osam sati uzastopno, a zatim da ode kući baš na vreme za "pauzu" da završi posao. Ali da li je po zakonu o radu dozvoljeno da zaposleni prave pauzu na kraju radnog vremena?
Ukratko: ne. "Ne radi se o propisnom raskidu radnog odnosa, ni bukvalno ni pravno", objašnjava stručnjak za radno pravo.
Prema članu 4. Zakona o radnom vremenu (ArbZG), pauza za odmor je zakonski definisan kao "prekid radnog vremena određenog trajanja koji služi za oporavak i osveženje".
U ovom primeru radno vreme ne bi bilo prekinuto i svrha pauze se ne bi postigla.
NE PROPUSTITE
Advokat specijalista objašnjava: "Pauza služi kao prilika da se zaposleni nakratko oporavi tokom svakodnevnog radnog vremena kako bi povratio puno zdravlje i radnu sposobnost, čime se smanjuje rizik od nezgoda.
Dakle, pauza služi za zaštitu zdravlja. Zaposleni ne može dobrovoljno da odustane od pauze, jer je to obavezni zakonski propis.
Primenjuju se ova vremena pauze
Slučaj je izričito regulisan zakonom: „Prema čl. 4., 3. rečenica ArbZG, zaposleni ne mogu biti u radnom odnosu duže od šest sati neprekidno bez odmora“, rekao je advokat.
Nakon tih šest sati, mora se napraviti pauza od najmanje 30 minuta. Međutim, može se i podeliti, kaže advokat: „Prema čl. 4. 2. ArbZG pauze za odmor mogu se podeliti na periode od najmanje 15 minuta“.
Pri radu dužem od devet sati zaposleni ima pravo na pauzu za odmor u trajanju od najmanje 45 minuta.
Ako je radno vreme samo šest sati, pauza nije potrebna, ali zaposleni nema pravo na „rad“: „Ako poslodavac odredi pauzu za „sve zaposlene“ iz operativnih razloga, to se odnosi i na nepuno radno vreme zaposlenog, sve dok pauza spada u radno vreme“.
Advokat objašnjava: „Vreme pauze može odrediti poslodavac“, ali se mora voditi računa o rekreativnoj nameni.
„Pauze bi stoga trebalo da imaju smisla iz psihološke perspektive rada. Druga mogućnost je da se zaposlenom prepusti da sam odredi pauze. Međutim, tada bi šef bio dužan da kontroliše pauze i proverava da li se poštuju zakonski uslovi.
Ovo se dešava kada postoji prekršaj
Prema rečima advokata, ako se zaposleni ne pridržava propisa o pauzi i odustane od pauze, to ima posledice po njega samog: „Odricanje od pauze od strane zaposlenog takođe bi predstavljalo pravni prekršaj. To bi ga učinilo odgovornim za novčanu kaznu."
Ako se to dogodi uz znanje poslodavca, šef može počiniti krivično delo i takođe mu preti novčana kazna. U slučaju upornog ponavljanja ovog dela, postoji čak i opasnost od zatvorske kazne.
(Kurir.rs/Fenix magazin)
NE PROPUSTITE
