Srbija je bogata raznovrsnim voćem i povrćem tokom cele godine i često se nude voće i povrće koji su van sezone. Ali, kako takvi proizvodi stižu na tržište kada im uslovi za lokalnu proizvodnju nisu povoljni?
Nije veliki broj proizvoda koji može da se nađe u domaćoj radinosti tokom cele godine, ali postoje namirnice koje smo navikli da jedemo svih 365 dana, ali one ne sazrevaju na ovoj klimi tokom cele godine.
Posle analiza Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije i prema dobijenim podacima, tokom prošle godine uvezeno je 305.990, 5 tona voća, tačnije 9,1 odsto manje u odnosu na 2021. godinu.
Uvezeno voće i povrće u vrednosti je od 295,7 miliona evra, što je za 3,2 odsto više u odnosu na vrednost uvoza 2021. godine.
Banane su prve na listi uvezenih proizvoda u 2022. godini, u iznosu od 61.2 miliona evra, a odmah za njima pristižu limun i pomorandže, što je očekivano, jer je to voće koje nije karakteristično za našu klimu.
Prošle godine banane su se uvozile iz Ekvadora, Kostarike i Kolumbije.
Pomorandže iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine iz Grčke i Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske.
U 2022. godini uvezeno je 26.126 tona jabuke, u vrednosti uvoza od 3,7 miliona evra.
Jabuka nam je najviše pristizala iz ,,komšiluka'', odnosno Severne Makedonije i to u količini od 23.837,8 tona u vrednosti od 3,1 miliona evra.
Jagode se najviše uvoze iz Grčke, Albanije i Turske, kruške iz Italije i Poljske, a nektarine i breskve iz Grčke, Italije i Španije.
Tokom prošle godine uvezeno je 169.752,1 tona povrća, što je 10,3 odsto više u odnosu na 2021. godinu, a sve to u vrednosti od 155,1 miliona evra, za čak 29 odsto više nego 2021. godine.
Kada pogledamo količinu uvezenog povrća, glavnu titulu ima mladi krompir, zatim paradajz i pasulj, a u nešto manjoj količini i crni luk, zamrznuto povrće i krastavac.
Paradajz je imao najveću vrednost uvoza u 2022. godini, u iznosu od 21 milion evra, iliti 14 odsto od ukupne vrednosti uvoza.
Pasulj je ostvario ukupnu vrednost uvoza od 20,6 miliona evra ili 13,3 odsto od ukupne vrednosti uvoza.
Tokom prošle godine, povrće koje se najviše uvozilo iz Holandije i Francuske je krompir, dok je pasulj pristizao iz Kirgistana, a paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije, a beli luk je stizao iz Kine.
Кupus i sveža paprika stizali su najviše iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije, ali i zamrznuti grašak, spanać i ostalo zamrznuto mešano povrće uvozili u manjim količinama.
Lubenice su pristizale najviše iz Grčke, a dosta manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u manjoj količini od lubenice.
Kurir.rs/N1
NE PROPUSTITE
