MIHOLJSKO LETO NE PRIJA USEVIMA, ZBOG TOPLOTE MOGU DA SE POJAVE BOLESTI I ŠTETOČINE: Stručnjaci upozorili na posledice ove jeseni!

Iako razlike u temperaturi primećujemo još od 2013, u poslednje tri godine, kažu stručnjaci, značajne su promene u količini i rasporedu padavina i u ukupnoj sumi temperatura. Naročito je primetan poremećaj u odnosu na minimalne i maksimalne temperature, kao i povećan broj tzv. tropskih dana i noći. Ova jesen je najtoplija od 2021, a to svakako ima uticaja na poljoprivrednu proizvodnju, pre svega, na pojavu biljnih bolesti i štetočina u svim usevima i kulturama.

- Visoke temperatura tokom letnjih i jesenjih meseci utiču na intenzivnu pojavu insekata kao što su vaši, tripsi i cikade, koji imaju veliki broj generacija i skriven način života, te ih je kao takve teško kontrolisati hemijskim merama suzbijanja - kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zato je, objašnjava, važna pravilna i tačna identifikacija uzročnika, koja se mora zasnivati na kontinuiranim vizuelnim pregledima, a na osnovu kojih se preduzimaju adekvatne mere shodno prisutnim štetočinama, fazama razvoja insekata i same biljke. Izbor insekticida je izuzetno bitan zbog faze sazrevanja i poštovanja karence.

Vremenske prilike koje imamo poslednjih godina negativno utiču na proizvodnju hrane.

Pljuskovite kiše tj. obilne padavine u kratkom vremenskom periodu, prvo utiču na nemogućnost sprovođenja operacija na parceli, a na biljkama izazivaju oštećenja lisne mase i utiču na povećan broj sati vlaženja lista što utiče na pojavu bolesti tipa plamenjače, truleži. S druge strane, periodi suvog vremena iznuruju biljke, slabe im kondiciju, blokiraju dostupnost mikro i makro elemenata, kao i njihovu pokretljivost”, dodaje naša sagovornica.

Uticaj vremenskih prilika na ratarske useve

U ratarskoj proizvodnji u Srednjem Banatu dominira proizvodnja kukuruza.

- Proizvođači su poslednjih godina primorani da seju hibride kraće vegetacije, pa se najčešće koriste hibridi iz FAO grupa između 300 i 450. Kasnije FAO grupe 500, 600, koje su pre 2021. bile prisutne na našem terenu, sada su vrlo retko zastupljene - objašnjava Parađenović.

Uljana repica je, navodi, kultura koja polako zauzima sve veće površine u Srednjobanatskom okrugu, jer se proizvodnja odvija u prvoj polovini godine koja je manje podložna temperaturnim skokovima i nedostatku padavina. A i otkupne cene odgovaraju proizvođačima.

- Setva je u ovoj godini obavljana uglavnom krajem avgusta i početkom septembra. Vremenski uslovi su uticali da imamo vrlo dobre sklopove. Možda čak i previše razvijen usev za ovaj period, jer u slučaju veće bujnosti, a pri pojavi jačih dugotrajnijih mrazeva tokom zimskog perioda može doći do propadanja upravo tih vrlo razvijenih useva. Prošle godine smo izbegli takvu pojavu zbog blage zime. Međutim, na usevima uljane repice smo imali intenzivnu pojavu insekata, a taj trend traje i dalje”, objašnjava naša sagovornica.

U usevima uljane repice iz kasnijih rokova setve registruje se prisustvo pagusenica repičine lisne ose koje ishranom mogu pričiniti veoma značajne štete, a usled jačeg napada može doći i do golobrsta.

- Uočeno je i prisustvo odraslih jedinki buvača koje rupičasto izgrizaju kotiledone i mlado lišće. Značajno je i prisustvo lisnih vaši koje direktne štete usevima nanose tako što sisaju sokove biljaka. Međutim, mnogo značajnije štete mogu prouzrokovati kao prenosioci biljnih virusa. Trenutni uslovi u proizvodnji pogoduju povećanoj aktivnosti pomenutih štetočina što povećava i rizik od nastanka šteta na usevim -, navode u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

Pored značajne pojave insekata uočava se vrlo visoka brojnost glodara koji su se zadržavali na kukuruzištima i suncokretištima.

- Zaoravanjem ovih žetvenih ostataka beležimo migracije glodara na površine pod lucerkom, uljanom repicom i strnim žitima. Suzbijanje glodara je u toku i verovatno će morati da se obavlja u više navrata - kaže Parađenović.

Prenamnožavanju glodara doprinele su blage zime tj. nedostatak mraza, magle i zadržavanje žetvenih ostataka na parcelama.

Posledica nedostatka padavina u ovom periodu je i to što kasni setva strnih žita, tačnije, obavlja se dosta razvučeno.

- Na velikoj većini površina usev je posejan, ali slabije niče. Ponikle useve ugrožava pojava biljih vašiju i cikada, koje prelaze sa spontane flore oko parcela. Brojnost insekata je, ipak, manja nego 2022, jer su proizvođači, zbog lošeg prošlogodišnjeg iskustva, više zaoravali žetvene ostatke i suzbijali korove na strništima, čime su svakako doprineli smanjenju brojnosti”, kaže Parađenović.

Stanje povrtarskih useva

Tokom septembra i oktobra u Srbiji je aktivna i proizvodnja povrća.

- Na parcelama se nalaze šargarepa, peršun, paštrnak, celer, cvekla. Pored toga što je i ova proizvodnja ugrožena od glodara, koji naročito naseljavaju ovakve parcele jer se navodnjavaju, vremenski uslovi, pre svega, temperature doprinose intenzivnom rastu lisne mase i postojanju uslova za razvoj bolesti kao što su pepelnica i pegavost - navodi naša sagovornica.

U plasteničkoj proizvodnji još je prisutna proizvodnja paprike, novozasnovana proizvodnja španaća, salate.

- Zbog razlike između noćnih i dnevnih temperatura, koja iznosi i 20 stepeni, plastenici se noću zatvaraju, što prouzrokuje neprovetrenost, a to je preduslov za pojavu bolesti pepelnice lista paprike koja može prouzrokovati defolijaciju biljaka. Na ostalim usevima primećujemo aktivnost vašiju, lisnih sovica, grinja kojima odgovaraju visoke temperature u plastenicima povećene zbog visokih spoljnih temperatura tokom dana - objašnjava Parađenović.

Kako trenutne vremenske prilike utiču na voćarsku proizvodnju

Ova godina je, kažu stručnjaci, bila dosta teška što se tiče voćarske proizvodnje.

„Imali smo izmrzavanje kakvo nismo imali nikada. U ravnici su ostale kajsije, a na većim nadmorskim visinama je došlo do izmrzavanja. Kasnije smo u maju imali velike količine padavina koje su otežavale zaštitu, a potom i visoke temperature koje su bile, recimo, u trećoj dekadi juna, a sada ih ponovo imamo u oktobru, što je neuobičajeno“, objašnjava Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

U zasadima u kojima nije primenjena savremena tehnologija i u kojima voćke nisu dobro zaštićene od prouzrokovača bolesti i štetočina postoje problemi.

- Na primer, kod jabuke je došlo do napada čađave krastavosti, defolijacije. Kod koštičavih voćnih vrsta kao što su trešnja, višnja i šljiva, gde je zbog pegavosti došlo do opadanja plodova, najčešće dolazi do ubrzanog formiranja generativnih pupoljaka i onda imamo pojavu što mnogi kažu da su voćke procvetale. To se dešava. Ovo nije jedina godina kada se to desilo. Kod ovih voćki, kojima su ranije opali listovi, će ove vremenske prilike ostaviti posledice u smilslu da će sledeće godine one imati mali ili čak nikakav rod“, navodi naš sagovornik.

- U zasadima u kojima se koristi vrhunska tehnologija, gde nije došlo do napada patogena, neće doći do većih problema formiranja pupoljaka, pošto se sada formiraju pupoljci za rod za sledeću godinu. A da su neuobičajene temperature za ovo doba godine, jesu. Sreća je što imamo malo hladnije noći“, dodaje Keserović.

Kada su ovako visoke temperature, navodi, zasade treba štititi od štetočina.

„Kod jabuke se sprovodi postharvest tretman u cilju boljeg obrazovanja pupoljaka za sledeću godinu. Čim opadnu listovi proizvođači moraju da urade plavo tretiranje. Ja nekada to kod koštičavih vrsta radim i dva puta tokom jeseni“, objašnjava naš sagovornik.

U narednom periodu, navodi, ne bi bilo dobro da dođe do naglog zahlađenja.

- Voćke kod kojih je došlo do defolijacije se neće dobro pripremiti za zimu. Ukoliko bi došlo do naglog zahlađenja ili do spuštanja temperature ispod minus 20 stepeni Celzijusa u toku zime, na tim voćkama koje su oslabile može doći do izmrzavanja pupoljaka pretožno generativnih i srži koja je najosetljivija u fenofazi mirovanja - upozorava Keserović.

Kurir.rs/ RTS