U SIR KOJI NEMA KO NE JEDE UGRAĐUJU MIKROČIP! Čuveni italijanski parmezan "obogaćen" zbog jednog OZBILJNOG PROBLEMA!

Ovaj potez je najnovija inovacija iz Parmigiano Reggiano Consortium (PRC), udruženju koje nadgleda proizvodnju ovog sira i koje već jedan vek pokušava da se izbori sa jeftinijim imitacijama koje ne ispunjavaju njihove stroge zahteve.

Sir, koji svoju istoriju može pratiti sve do srednjeg veka, dobio je status zaštićene oznake porekla u EU 1996. godine. Prema tim pravilima "parmiđano ređano" je jedina vrsta koja se može nazvati parmezanom u Evropi, mora da se pravi u malom delu severne Italije, uključujući provincije Parma i Ređo Emilija.

Pored toga, točkovi sira, koji u proseku teže 40 kilograma moraju da sazrevaju najmanje 12 meseci u planinskom području i moraju da budu testirani od strane stručnjaka dve godine nakon proizvodnje kako bi se osigurao kvalitet, piše Guardian.

S obzirom na stroga pravila za dobijanje sertifikata, takvi delikatesi se obično prodaju po višim cenama, što ih čini primamljivim za imitacije. Zaista, PRC procenjuje da godišnja globalna prodaja falsifikovanog sira dostiže oko dve milijarde dolara, što nije daleko od prodaje autentičnog proizvoda, koji je prošle godine dostigao rekordnih 2,9 milijardi evra.

Sada proizvođači isprobavaju najsavremenije metode autentifikacije, mikrotranspondere, čipove, veličine zrna soli umetnute u nalepnice koje se nalaze na kori 120.000 kolutova sira.Mikročipovi su bezbedni za jelo, ali je malo verovatno da će se jesti, s obzirom na njihovu lokaciju u tvrdoj koži sira, koja je napravljena od mlečnog proteina kazeina.

Čipovi funkcionišu kao dugotrajne oznake za hranu koje se mogu skeniratii koje omogućavaju potrošačima da prate svoj proizvod tamo odakle je nastao. Napravljeni od strane američke kompanije p-Chip Corporation, ugrađeni su direktno u oznaku QR koda i funkcionišu kao "mala digitalna sidra za fizičke predmete".

Proizvođači veruju da je potrebna nova tehnologija, u vreme kada je izvoz parmezana na međunarodna tržišta u porastu, a nešto manje od polovine prošlogodišnje proizvodnje izlazi van granica Italije.

Kurir.rs/ Telegraf Biznis