Lažni ratari koji su se prijavljivali za državne subvencije za uzgajanje šećerne repe, pšenice ili kukuruza, a pritom ih uopšte ne gaje oštetili su državu za čak 100 miliona evra, ali se sumnja da je iznos mnogo veći, saznaje Informer.
Čak 45.000 takozvanih poljoprivrednika je, posle objave nadležnih da će proveravati za šta se koristi državni novac, podnelo je zahtev za prenamenu kultura koje gaje!
To upravo ukazuje da je bar toliko njih varalo državu i uzelo pare, a da nisu gajili ništa ili su na obradivom zemljištu gradili kuće?!
Bunili se zbog E-agrara
Na ovaj problem prvi je ukazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je kazao da je država preko E-agrara pomoću satelitskih snimaka utvrdila da je podneto na hiljade lažnih prijava za subvencije.
- Izašli smo vrednim ratarima u susret iako je među njima mnogo onih kojih su blokirali puteve jer su tražili povećanje subvencija države. I dobili su ih, a kada je država krenula u proveru, otkrili smo da su za pola miliona hektara podnete lažne prijave za obradive površine koje to nisu. Ti prevaranti su dobili subvencije za prijavljene kulture poput kukuruza, pšenice, uljane repice i slično, a na snimcima se vidi da to ne gaje, već da je na tim mestima gusta šuma u kojoj niko nikada nije ništa posadio ili posejao. To je direktna krađa od države - rekao je Vučić i dodao da su se mnogi poljoprivrednici bunili protiv E-agrara, a sada je jasno i zbog čega.
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković kaže da je ovo samo početak i da je ministarstvo poljoprivrede juče započelo kontrolu poljoprivrednih gazdinstava koja su se prijavila za subvencije kroz E-agrar.
- Podaci koji su do sada stigli pokazali su da je bilo mnogo više zloupotreba nego što se očekivalo. Iskreno, svi smo se nadali da će toga biti mnogo manje nego što jeste. Krećemo u teritorijalne kontrole kako bismo videli šta je to što su ljudi prijavili kroz E-agrar, a šta je snimak pokazao - rekla je Tanaskovićeva.
Kako je dodala, jasno se vide neslaganja koja su uočena do sada.
- Neretki su slučajevi da je prijavljena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Imamo i objekat na toj parceli koji je nelegalno izgrađen, jer je to poljoprivredno zemljište - objasnila je Tanaskovićeva.
Prema njenim rečima, država je sada prvi put u mogućnosti da proveri podatke koje je pojedinac dao kada se registrovao u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Ona je naglasila i da se za poljoprivredu izdvaja veliki iznos u budžetu i tu zato mora da postoji kontrola kako bi se ta sredstva koristila adekvatno.
Krivično delo
Agroekonomista Milan Prostran navodi i da zbog tolikog iznosa novca koji je praktično otet od svih nas ove mahinacije treba da potpadnu pod krivično delo.
- Ovih marifetluka je inače uvek bilo, pogotovo kad su u pitanju budžetska sredstva namenjena poljoprivredi. Mnogi su ovde videli svoju priliku da dođu do para bez znoja. Ovde je u pitanju veliki novac koji je otet od svih nas i za ovo bi moralo da se odgovara krivično i da se ide u zatvor - kaže Prostran.
POVEĆANA POMOĆ
Subvencije skočile na 18.000 dinara
Inače, u maju ove godine poljoprivrednici su pet dana protestovali blokirajući saobraćaj traktorima. Prekinuli su proteste kada je država izašla sa predlogom da se uvećaju subvencije po hektaru.
Dogovoreno je da se na ime akcize za 100 litara goriva u novcu isplati poljoprivrednicima 6.000 dinara i još 3.000 dinara, pa će ukupne subvencije po hektaru, umesto 9.000 dinara, biti 18.000 dinara i važiće za najviše 20 hektara, a ne, kako je traženo, za svu registrovanu zemlju - rekao je tada jedan od poljoprivrednika Dejan Trajković.
Kurir.rs/Informer
NE PROPUSTITE
