MINISTAR MALI POBIJA NAVODE NEKIH MEDIJA O INDEKSU EKONOMSKE SNAGE: Pokušavaju da umanje rezultate, iako su oni impresivni

Siniša Mali, ministar finansija odgovorio je danas na tekst koji se nalazi na naslovnoj strani NIN-a u kome se analizira indeks ekonomske snage osam zemalja regiona za 2022. godinu, a u kome stoji da Srbija nije dobro pozicionirana i da su "od nas gori samo Makedonci".

Njihov kompozitni indeks je potpuno proizvoljna i stručno besmislena mera ili kategorija takozvane ekonomske snage. Najpre, to je pojmovno pitanje: Šta je ekonomska snaga?

- Taj pojam u stručnim knjigama ne postoji u smislu jasne i precizne definicije na osnovu koje bi se moglo razmišljati o nekoj meri. Postoji takozvani sistem nacionalnih računa, koji obuhvata pojmove kao što su bruto domaći proizvod, investicije, potrošnja, izvoz, uvoz itd. U kolokvijalnom smislu, sintagma „ekonomska snaga“ se upotrebljava kao intuitivna kategorija koja asocira najpre na nominalnu veličinu bruto domaćeg proizvoda - ističe ministar.

Naime, u tekstu pod naslovom "Od nas gori samo Makedonci", NIN navodi da dok zvaničnici tvrde da smo u poslednjih 11 godina ekonomski postigli najviše do sada i da po standardu polako stižemo Mađarsku, Slovačku i Poljsku, Srbija je po 10 ekonomskih parametara lošija ne samo od Hrvatske, Rumunije i Bugarske, već i od tri zemlje Zapadnog Balkana - BiH, Crne Gore i Albanije.

- Čak i da raste duplo brže, Srbija ni do kraja Vučićevog mandata ne može po ukupnom BDP da stigne Hrvatsku, koja je izbila na prvo mesto i prekinula dominaciju Rumunije. Srbija bitno zaostaje za većinom zemalja iz komšiluka, za Crnom Gorom kaska 499 dolara, Bugarskom 4.378, Rumunijom 6.498, dok nam Hrvatska beži čak 8.092 dolara - stoji u tekstu.

Ministar Mali, s druge strane, smatra da u regionu Zapadnog Balkana, Srbija čini više od polovine ukupnog BDP-a, tako da u tom smislu nikako nije u pozadini već, naprotiv, najveća ekonomska, investiciona i potrošačka gravitacija na Zapadnom Balkanu.

- U širem regionu, Rumunija je jedina jača ekonomija po BDP-u i potrošačkoj snazi. Svakome ko makar minimalno prati ekonomska i socijalna kretanja u Srbij jasno je da od 2015. imamo neuporediv ciklus rasta u uslovima potpune makroekonomske stabilnosti, a jasno je da je Srbija vrlo ekonomski imuna na šokove kao što su suša (2017, 2022), pandemija, evropska inflacija i drugi - navodi Mali.

Naša zemlja je, tvrdi ministar, u prethodnom periodu privukla više od 60 odsto svih investicija u regionu. Indikatori koji upućuju na budući održiv rast životnog standarda, osim investicija i snažnog rasta izvoza, su rast produktivnosti i konkurentnosti. Održiv rast životnog standarda je moguć jedino kreiranjem novih radnih mesta, a ne veštačkim povećanjem plata i penzija i procikličnom fiskalnom politikom, koja je obeležila period do 2012. godine.

- Ozbiljna makroekonomska analiza, pored selektivnog navođenja brojeva, zahteva posmatranje šireg spektra indikatora, kako njihove vrednosti, tako i smer i dinamiku njihovog kretanja. Stopa nezaposlenosti iz 2012. godine je iznosila preko 25 odsto, a danas je jednocifrena. Nijedna zemlja u regionu nije zabeležila ovako rapidno smanjenje broja nezaposlenih.

Ministar Mali navodi da je uprkos višedimenzionalnoj krizi, koja traje više od tri godine, Srbija uspela da ostvari kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020-2022. od oko devet odsto, rekordan priliv SDI, nastavak rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i najviši nivo deviznih rezervi.

- Kumulativni rast BDP-a u Crnoj Gori je u istom periodu iznosio 1,5 odsto, u Makedoniji 1,1 odsto, u BiH 8,2 odsto, Bugarskoj 6,8 odsto, Mađarskoj 7,1 odsto. Zbog svega navedenog, ekonomska analiza ne bi smela biti prosto sabiranje i rangiranje paušalno izabranih indikatora u jednoj tački vremena. To je onda čista statistička manipulacija, da ne kažemo laž - nastavio je ministar.

kurir.rs