Blaga zima, nakon koje su usledili kasni proletnji mrazevi, desetkovala je rod voća u Srpskoj. Ono što je ostalo, uništilo je olujno nevreme. Oluje su porušile i plastenike povrćem, a rod žita je najlošiji u poslednjih desetak godina. Da li će klimatske promene doći glave domaćoj poljoprivredi i jesmo li osuđeni na skupu i nezdravu hranu
Stručnjaci tvrde da ne mora biti tako i da rešenja ima, ali da ona nisu ni jednostavna, ni brza, ni jeftina. Možda ćemo već za koju godinu doživeti da jedemo trešnje uzgojene u plasteniku i da žitna polja u Lijevču i Semberiji budu “kasko” osigurana.
Boris Pašalić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci i bivši ministar poljoprivrde RS, kaže da su, s obzirom na klimu, promene u proizvodnji hrane neminovne.
- Ova godina je bila jako teška za poljoprivrednike, ali bilo je i gorih sezona pa smo to prevazišli. Važno je da shvatimo da ćemo sa ovakvim vremenskim prilikama morati živeti i ubuduće i da se prilagodimo tome – kaže Pašalić za Srpskainfo.
Kad je u pitanju voćarstvo, dodaje Pašalić, moraće se menjati i lokaliteti i način uzgoja, a te promene mogu potrajati čak i generacijama.
- Neke zemlje su već pomerile uzgoj jabuka na više, hladnije predele. Da bi normalno dozrevala, jabuka mora zimi biti na temperaturi ispod pet stepeni, ali to je u ravnici već sad upitno, a za 20 ili 30 godina takvih zima u našim, tradicionalno voćarskim krajevima, više neće biti – objašnjava Pašalić.
I klimatolog Goran Trbić, dekan Prirodno matematičkog fakulteta u Banjaluci, kaže da će se proizvodnja voća i povrća morati prilagoditi klimi sa toplijim zimama, i vrelim letima, tokom kojih se smenjuju suše i ekstremne padavine.
- U takvim uslovima može da uspeva, recimo, dunja, koja ranije cveta i otpornija je od jabuke ili kruške – kaže Trbić.
Ali, šta ako ranu dunju ili jabuku sa Manjače, pred samu berbu, zadesi olujno nevreme, kakvo je nedavno poharalo Potkozarje i Posavinu? Kako će se sa ekstremnom klimom nositi osetljivije voćke, poput jakoda I trešanja, kojih smo ovog proleća ostali željni.
Pašalić kaže da je rešenje plastenički uzgoj.
- U regionu već imamo zasade trešanja u plasteniku, a kod nas u Modriči plastenički se proizvode i jagode i maline. To je najbolji način da se rod zaštiti od padavina, grada, mraza, jer se svi uslovi mogu kontrolisati – kaže Boris Pašalić.
Plastenička proizvodnja povrća već je odavno uobičajena, mada neki klimatolozi tvrde da su i otvoreni povrtnjaci dobra opcija, pogotovo za kasno povrće, koje dospeva u oktobru ili čak novembru.
Ipak, poljoprivrednicima u Novom selu kod Šamca, plastenici nisu pomogli da spasu svoje već sazrele paprike i paradajz. Olujno nevereme im je polomilo i potrgalo plastenike i uništilo povrće..
Pašalić kaže da će klimatske pormene primorati i farmere i državu da u poljoprivredu ulažu više novca. To se odnosi i na plastenike.
- Oluje su verovatno oštetile improvizovane plastenike, koji nisu napravljeni po propisanim standardima i od adekvatnog materijala. Skuplji plastenik je i čvršći, mada, kad je nevreme u pitanju nema stopostotne garancije. Oluja može da sruši I kuću, a kamoli plastenik - kaže Pašalić.
edino što je sigurno je osiguranje, a i to košta. Ipak, poljoprivrednici će se morati prilagoditi na takav način razmišljanja.
- Poljoprivrednici obično tvrde da osiguravajuće kuće nemaju odgovarajuće pakete osiguranja. Međutim, ti paketi postoje, ali stepen osiguranja zavisi od toga koliko je klijent spreman da plati – kaže Pašalić.
Narodski rečeno, ako poljoprivrednik želi da svoja polja i voćnjake, stoku i plastenike osigura i od suše i od poplave i od štetočina, da dakle uzme paket sličan “kasko” osigurnaju za automobile, to nije jeftino.
- Ipak, najskuplja je poljoprivredna proizvodnja koja nije osigurana. Upravo zato, još za mog mandata, uveli smo praksu da Ministarstvo poljoprivrede RS plaća 50 odsto polise osiguranja za poljoprivrednike, koji se odluče za to – kaže Pašalić.
Mada je kod nas uvreženo shvatanje da poljoprivrednici “stalno kukaju i stalno traže neke pare”, Boris Pašalić tvrdi da su ulaganja u poljoprovredu još uvek nedovoljna i neadekvatna.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
