Do sada smo pustili četiri javna poziva za subvencije i mogu da kažem da sam veoma zadovoljna sa tim kako teče prijava. Preko e-Agrara do sada se registrovalo više od 270.000 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, dok je za davanje po hektaru od 7. aprila apliciralo više od 180.000. Za premiju za mleko za prvi kvartal se prijavio 131 mlekar i 886 gazdinstava i to je dvostruko više poljoprivrednih proizvođača nego prošle godine, otkriva za Kurir Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede.
- Poljoprivredni proizvođači su razumeli koje će im koristi doneti novi sistem, o čemu svedoče izneti podaci. Ono što je najveća prednost eAgrara je to da će isplata ove mere krenuti 24. aprila, što do sada nije bio slučaj da u roku od tri nedelje od prijave, poljoprivrednici dobiju i sredstva - kaže ministarka.
Isplata za hektare kreće iako javni poziv traje do 31. maja, kako ne bi čekali, dok će ostali novac dobiti po zatvaranju javnog poziva. Ona je navela da je posebno raduje činjenica da se za premiju za mleko prijavilo dvostruko više mlekara što ukazuje da im je ovaj način prijave lakši i dostupniji, što je i bio cilj, da što veći broj poljoprivrednika, koji se bave stočarskom proizvodnjom i dobije sredstva za subvencije.
- Javni poziv za premiju za mleko produžen je do 24. aprila, kako bismo obezbedili dodatno vreme za prijavu - kaže Tanasković. - Za kvalitetna priplodna grla, meru koju smo pustili početkom ove nedelje, već se prijavilo 12.534 poljoprivrednika, dok se za subvencije za krave za uzgoj teladi za tov prijavilo 4.500 poljoprivrednih proizvođača.
Novac koji je država ove godine izdvojila za poljoprivredu dokaz su jasne namere ne samo da pomogne u godinama globalnih poremećaja na tržištu izazvanih ratom u Ukrajini, već se ulaže u razvijanje i unapređenje. Cilj je stabilna i sigurna agrarna politika. Ova godina je rekordna po izdvojenom novcu - opredeljeno je 80 milijardi dinara, što predstavlja pet odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta. Ako novcu koji država direktno izdvaja dodamo sredstva iz kredita za investicije u poljoprivredi i IPA fonda ukupna ulaganju u poljoprivredu za 2023. godinu iznose više od 84 milijardi dinara.
NEMA VIŠE ŠALTERA
eAgrar se, naglasila je Tanasković, uvodi u cilju modernizacije i ubrzanja postupka za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju i omogućiće: elektronsko podnošenje zahteva, uštedu vremena kod obrade zahteva, brže odobravanje i bržu isplatu, smanjenje mogućnosti greške pri podnošenju i obradi zahteva. Poljoprivredni proizvođači neće više morati da pribavljaju papirne isprave, gube vreme na šalterima. eAgrarom se značajno smanjuju i troškovi postupka za stranku.
Najbitnija činjenica je da će sve mere sprovedene u tekućoj godini u istoj biti i isplaćene. Svaki poljoprivrednik u Srbiji unapred će znati koju sve pomoć u vidu subvencija može da ostvari u skladu sa svojom proizvodnjom.
RAZLIČITI USLOVI PO OKRUZIMA
Predlogom zakona propisana je mogućnost da se za određene okruge podsticaji za direktna davanja i mere ruralnog razvoja mogu utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu. To praktično znači da ukoliko postoje potrebe u određenim delovima drugačije nego u drugim, nove izmene daju zakonsku mogućnost da se reaguje.
- Cilj je uvećnje stočnog fonda. Predlogom zakona uvodi se i nova vrsta podsticaja za žensku telad od kvalitetnih priplodnih krava-prvotelki za koju se podsticaj isplaćuje u minimalnom iznosu od 25.000 dinara po grlu kvartalno - kaže Tanasković. - Ova mera će imati retroaktivno dejstvo kako niko ne bi bio oštećen. Ovaj podsticaj davaće se počev od 1. januara ove godine, pod uslovima i na način propisan posebnim aktom.
Važećim Zakonom definisana je subvencija po litri mleka u iznosu od sedam dinara dok se predlogom zakona uvećava ta cifra i propisuje minimalni iznos podsticaja od deset dinara po litru mleka. Određivanje minimalnog iznosa ostavlja prostor da raste cifra koja se daje.
- Predlogom zakona ukida se uslov za korišćenje premije za mleko koji se odnosi na minimalnu količinu predatog kravljeg mleka - najmanje 3.000 litara po kvartalu, odnosno najmanje 1.500 litara kravljeg mleka po kvartalu proizvedenog na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ovo se uvodi kako bi se pomoglo i kako bi ovu vrstu podsticaja mogla da ostvare i poljoprivredna gazdinstva sa manjim brojem grla - ističe ministarka poljoprivrede.
Do sada je maksimalni iznos za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju bio do 6.000 dinara po hektaru. Predlogom zakona ovaj iznos više nije maksimalni nego minimalni, pa je i ovde je zakonski ostavljena mogućnost da uvećanje isplata.
PODSTICAJ MOŽE DA SE "NASLEDI"
Predlogom zakona propisano je da se postupak za ostvarivanje prava na podsticaje obustavlja ako u toku postupka nastupi smrt fizičkog lica koje je pokrenulo postupak ili pravno lice prestane da postoji. Međutim, postupak za ostvarivanje prava na podsticaje se nastavlja ako u roku od 30 dana od dana smrti fizičkog lica, koje je pokrenulo postupak, novi nosilac istog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva dostavi Upravi pisanu izjavu da preuzima postupak za ostvarivanje prava na podsticaje.
- Ovi podaci ujedno i ukazuju da naši poljoprivrednici nisu digitalno nepismeni ali uvek imamo na umu da je određenom broju pre svega starijih poljoprivrednika potrebna dodatna podrška i pomoć. Naše poljoprivredne stručne službe su im na raspolaganju u svakom trenutku, a po potrebi i direktno dolaze na gazdinstva i završavaju ceo proces prijave na eAgrar - kaže Tanasković.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
