Kako HRANA utiče na nacionlanu BEZBEDNOST i zašto na duplo više oranica Srbija ZARADI 20 PUTA MANJE od Holandije? (FOTO)

U uslovima energetske krize i rastuće inflacije a posebno visokih cena hrane, poljoprivreda je postala važan element nacionalne bezbednosti, poručili su poslovni lideri iz Srbije i regiona koji smatraju i da su digitalizacija kao i briga o zaposlenima glavni resursi sa kojima se mogu prebroditi ova turbulentna vremena.

- Globalno potrebe za hranom rastu brže od stope rasta populacije, što stvara pritisak na povećanje produktivnosti agri-food sektora, ali na održiv način uz brigu o prirodnim resursima. Ako na to dodamo aktuelna geopolitička dešavanja, ne čudi što je poljoprivreda postala važan element nacionalne bezbednosti i što se food security strategije formulišu u pravcu samodovoljnosti i smanjenja zavisnosti od uvoza hrane - ukazao je Mihailo Janković, generalni direktor MK Grupe na Forumu menadžera u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM).

On je istakao da je glad na globalnom nivou konstantno u porastu od 2015. godine, pri čemu je 2021. bilo čak 828 miliona gladnih u svetu, dok je s druge strane prisutan i paradoks da se globolno proizvodi duplo više kalorija po čoveku nego što mu je potrebno.

Istovremeno u svetskoj industriji hrane su se trendovi okrenuli ka zdravoj i odgovornoj ishrani, što je izrodilo i takozvane skupe trendove.

- Hrana je postala skuplja i manje dostupna čemu doprinose trendovi zdrave i organske ishrane, veganstvo, fokus na lokalne proizvođače, kao i na ambalažu - rekao je Janković.

Agri-food trendovi

- Zdrava i organska hrana

- Veganstvo

- Biljni proteini kao alternativni izvor proteina

- Briga o poreklu hrane, načinu proizvodnje, kvalitetu i bezbednosti

- Održivost, uticaj na prirodnu sredinu

- Lokani dobavljači

- Eko-ambalaža

Osvrnuvši se na situaciju u srpskoj poljoprivredi, Jovanović je istakao da iako je učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije visokih 6 do 6,3 odsto, prosečna stopa rasta BDV-a je samo 1,3 odsto godišnje u poslednjoj deceniji.

Takođe je, ističe, nepovojna struktura srpske poljoprivrede sa dominantnom biljnom proizvodnjom (75,1%), dok stočarska proizvodnja (22,5%) drastično opada. Tako je u odnosu na 2011. godinu broj goveda manji za 8,9 odsto, a svinja za čak 14,6 odsto.

Zoran Petrović Bolje biti dužnik, nego kreditor

Osvrnuvši se na rast inflacije i time obezvređivanje novca predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović ocenio je "da smo ponovo u vremenima kada je bolje biti dužnik, nego kreditor". Petrović je istakao da je poslovnoj klimi najveći izazov inflacija jer su očekivanja za kraj godine u zoni evra 8%, sledeće godine 6%, a tek 2024. godine se očekuje stabilizacija.

- Očekivanja su i da će rasti kamatne stope, čiji vrhunac će biti u narednoj godini - naveo je on uz opasku da prema njegovim rečima, kako bi se pobedila stopa inflacije na dugi rok, nekada je jedino rešenje da zemlja uđe u usporavanje, recesiju, što onda povlači i rast nezaposlenosti.

On je zaključio da s obzirom na raspoložive poljoprivredne kapacitete Srbija ima veliki potencijal za razvoj uz primenu digitalizacije i precizne poljoprivrede, navodeći poređenja sa Holodijom koja iako ima skoro duplo manje obradive površine od Srbije, ali na poljoprivredi zarađuje čak 20 puta više nego naša zemlja.

Emil Tedeski, predsednik Atlantick grupe, kao i Živko Mukaetov, generalni direktor "Alkaloida" istakli su da se u ovim kriznim vremenima ne smeju zaboraviti teljne vrednosti, a to su pre svega ljudi.

- Ljudi su uz prirodna bogatstva, jedini nezamenljivi resurs svake kompanije i da u svakoj krizi treba sačuvati i ljudskost i održivost poslovnog sistema - poručili su oni.

Dragoljub Damljanović Cena struje kroji kronkurentnost privrede

Dragoljub Damljanović, predsednik SAM i direktor Razvojnog centra, Schneider Electric osvrnuo se na važnost ozbebeđivanja stabilnog snabdevanja strujom, a čija je cena od 2021. u porastu.

- Ove godine smo se susreli sa izazovima kao što su suša, te zbog niskog nivoa reka, hidroelektrane nisu mogle da rade koliko je bilo potrebno. To je rezultiralo porastom cene i uticalo na firme, koje su se našle u novim izazovima, i zbog visoke cene gasa i globalne geopolitičke krize. Potrebno je da države obezbede odmah upotrebljive, stabilne izvore energije, kako bi naša industrija ostala konkurentna - rekao je on.

Sa njima se složio i Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija. - Kompanije ne smeju da zaborave na svoje zaposlene, jer će prilagođavanje promenama biti lakše ukoliko su vaši zaposleni uz vas kao jak tim - ocenio je on i istakao da je digitalizacija srce našeg ekonomskog razvoja i opstanka, a uporedo sa tim važan faktor i sajber bezbednost.

Kurir.rs/ Iva Ogarević

Bonus video: