OGREV SVE SKUPLJI, SVE MUČI ISTO - KAKO ĆEMO SE GREJATI OVE ZIME: Ovo je precizna računica, drva duplo skuplja nego prošle godine

Nestašica čvrstog ogreva na koji je upućena većina stanovništva Srbije i dalje traje, a kada se ta briga prebrine i upornom potragom stigne do željene količine drva, uglja ili peleta, građanin Srbije se suoči sa činjenicom da je ono što treba da naloži u peći ili kotlu sada skuplje od 40 odsto ili za čak više od duplo nego pre godinu dana!

Uoči prošle grejne sezone maksimalna cena kubika ogrevnog drveta bila je 50 evra, a sada to nije ni minimalna, čak ni u najruralnijim sredinama Srbije, dok se prolećna najava trgovaca drvetom da će "čim krene jesen" cena kubika u gradovima "izaći" na 100 evra, apsolutno ostvaruje. Naime, cena ogrevnog drveta, zavisno od područja naše zemlje, sada je od 8.000 do 12.000 dinara za kubik bez prevoza. I pored toga, tražnja za ovom vrstom ogreva ne jenjava, ali...

- Ali su sada vremenski uslovi takvi da je seča u šumi gotovo neizvodljiva, pa da ih plaćaju i "suvim zlatom" opet drva nema dovoljno! I nije to problem od juče, jer za seču drveta nema radne snage, a troškovi, od goriva za motorku i traktor, do dnevnice za one koji su vični seči, porasli su abnormalno. Na to dodate da je i ove godine bila solidna cena maline, pa ljudi na selu koji od toga žive a imaju i šumu, realno nisu ni trebali da idu u seču i prodaju drva. Tako uz deficit imate sada ovakve cene – pričaju prodavci ogrevnog drveta u Podrinju.

Dakle, ko uspe da nabavi drva, računajući prosečnu potrošnju tokom zimske sezone od šest kubika za kuću ili stan od prosečnih 60 kvadrata, ovo grejanje će platiti 60.000 dinara ili skoro duplo više nego lane, čak i po najvišoj ceni koja je bila pre godinu dana! Ko nije u stanju da za čekije koje se prodaju pored puta obezbedi prevoz i seču, ogrevno drvo može pazariti na stovarištima na kojima se prodaje sečeno i paletizirano. Takav paket koji sadrži 1,8 kubika košta 24.000, odnosno, 9.000 dinara više nego prošle jeseni.

Ugalj

Najviše brige kako se ogrejati imaće oni građani Srbije koji još nisu kupili ugalj čija prodaja i bukvalno liči "na kašičicu", a ne na tonu. Jer, ugalj koji se ovih dana prodaje u Srbiji ne samo da je skuplji od 40 do 50 odsto u odnosu na lane, nego ga više nema nego što ga je moguće pazariti.

- Domaće "kolubare" nema niti postoji najava da će je biti. Praktično, imamo samo ugalj iz BiH, ali i te količine koje dobijamo su sporadične i minimalne, tako da je vreme od narudžbine do isporuke umelo da se oduži i do dva meseca. Ugalj "stanari" je 18.000, "štavalj" je 22.000, a "banovići" koji se najviše traži staje 26.000 dinara tona. Crnogorski ugalj "pljevlja" takođe je tražen, cena je 23.000 dinara za tonu, ali se već duže vreme ne isporučuje – raportiraju na jednom beogradskom stovarištu.

Tako će, ako neko uspe da ga narodski rečeno nabavi "u 5 do 12", ovogodišnji trošak grejanja na ugalj, uzimajući kao parameter prosek tri tone za 60 kvadrata stambenog prostora, u najboljem slučaju koštati 54.000, a u najgorem 78.000 dinara.

Struja

Nekada je dobra stara "elindovka" TA peć, pogotovo ako samo akumulira noću, bila najjednostavnije rešenje za grejanje. Sve do 1. septembra ove godine, od kada je cena struje viša za 6,5 odsto, pa je prosečna cena kilovat-časa dostigla 8,144 dinara. Računica ovogodišnjeg grejanja na struju, koju je iskazala Agencija za energetiku, kaže da je za grejanje stana od 60 kvadrata, pri temperaturi od 20 stepeni, 16 sati dnevno tokom 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna energija od oko 9.000 kilovat-sati. Po toj računici, mesečni računi za struju biće veći od 600 do 1.500 dinara, pa će građani za šestomesečnu sezonu grejanja morati da izdvoje 73.000 dinara. Prošle zime "elindovke" su nas grejale za 60.000 dinara.

Pelet

Do pre godinu dana najveće olakšanje za one koji ga lože, zbog upravljanja kotlom "na dugme" i života bez svakodnevnog čišćenja i prosipanja pepela, grejanje na pelet sada je postalo praktično najveća muka. Počev od toga što je cena ovog ekološki najprihvatljivijeg energenta pre prošle grejne sezone bila u proseku 170 evra, da bi se sada kretala od 370 do 420 evra za tonu, do toga što od proleća vlada njegova nestašica. Uredbom Vlade cena peleta ograničena je u maloprodaji na 38.000 dinara za tonu, ali je to trenutno slaba vajda.

- Još prošlog meseca sam okrenula deset brojeva, od samih proizvođača do trgovaca na malo i veliko, i u devet slučajeva dobila sam odgovor "nema, ne znamo kad će biti". U jednoj veletrgovini su me konačno stavili na spisak, uz obećanje da će isporuka jedne naručene tone po ceni od 38.000 dinara biti u drugoj polovini septembra. Juče su mi rekli da sam i dalje na spisku, ali da ne mogu da garantuju isporuku ni do kraja oktobra – žali se Kraljevčanka Snežana V.

Za to vreme, proizvođači peleta objašnjavaju da su i dalje na 60 odsto proizvodnje, da i njima kasne isporuke sirovina i da je zbog pogoršanih vremenskih uslova obezbeđenje sirovine usporeno. Na stovarištima i u trgovinama, pak, kažu da normalnije snabdevanje peletom očekuju od početka novembra, kada istekne uredba o ograničenoj ceni. Pa će srećnici, koji greju 60 kvadrata i do tada nabave pelet po tih 320 evra, prosečne tri tone platiti 960, dok one druge ova grejna sezona na popularni energent može koštati i celih 1.300 evra, što je, na primer, ekvivalent desetodnevnom ol-inkluziv letovanju u Hurgadi za dve osobe. Zima u Srbiji, međutim, traje duže.

Daljinski sistem grejanja

Korisnici ove vrste grejanja, bez obzira da li njihove toplane koriste gas ili mazut, sudeći po najavama nadležnih, ne moraju da brinu da li će energenata biti i da li će im stanovi biti topli od 15. oktobra, kada počinje grejna sezona u Srbiji. Jedina briga će im biti uvećani računi jer je od 60 toplana njih 47 podnelo zahtev za poskupljenje, a 13 ili 14 je već dobilo odobrenje da podigne cenu. Direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije Dejan Stojanović izjavio je da će daljinsko grejanje početi na vreme, ali "da će ipak sve zavisiti od isporuke prirodnog gasa, s obzirom da se 80 odsto toplotne energije proizvodi iz prirodnog gasa, 13 odsto iz uglja, pet odsto iz mazuta i 1,5 odsto iz biomase".

- Što se tiče cene, ove godine situacija je takva da je prirodni gas poskupeo za 12 odsto, a mazut je gledano godina na godinu poskupeo za 65 odsto, pa je kod toplana koje toplotnu energiju prave iz mazuta opravdano povećanje od nekih 30 do 35 odsto – objasnio je Stojanović.

Dakle, ako zahtevi za povećanja cena većini toplana budu usvojeni, računi građana Srbije kojima će radijatori biti topli iz tog izvora, biće veći od 10 do 35 odsto nego prošle zime.

Nema odlaganja grejne sezone, ni restrikcija

Neće biti odlaganja početka grejne sezone, neće biti ni restikcija, rekao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Zoran Ilić. On je za TV Prva rekao da je sve je spremno što se tiče grejanja.

Dodao je da su preporuke koje je Ministarstvo predložilo apel i molba, a ne obaveze i odnose se i na javni sektor i na domaćinstva. "Da svako u svom domenu uradi sve što može da smanji potrošnju električne i toplotne energije", rekao je on.

Objasnio je da preporuke nisu obavezne mere, već molba da javne ustanove, preduzeća, lokalne samouprave naprave svoj plan uštede.

"Cilj je da probamo svi zajedno da budemo odgovorniji i solidarniji. To su sitnice koje mnogo znače, posebno kada govorimo o domaćinstvima koja će biti i nagrađena dodatno ukoliko potroše manje nego u istom periodu prošle godine", rekao je on.

(Kurir.rs/Blic)