Njen radni dan drugačiji je od uobičajenih poslova, ne ustaje u 6 i ne ide u kancelariju, ali evo šta sve mora da obavi

BEOGRAD - Svakog vikenda, ova Beograđanka sa izgledom vile, kroz svoje turističke ture, upoznaje ljude sa pričama iz našeg narodnog predanja i mitologije kroz zelene površine i parkove grada.

Njene ture po Bogradu, a uskoro i po Srbiji praćeni su jednim jako bitnim momentom - ekologijom.

TIJANA JE IZMISLILA NOVI BIZNIS JER OVO JE JEDNA OD NAJTRAŽENIJIH USLUGA: Radi svakog dana od 9 do 22, bez najave i zakazivanja!

"Moja početna tačka inspiracije za ture je ljubav naših predaka prema prirodi. To poštovanje i nežnost sačuvali su kroz narodne pesme, bajke, mitove, legende… Naš narod je bio zemljoradnički narod i bivao uslovljen prirodom - toliko dugo smo živeli u sazvučju sa okolinom, zemljom.

Deluje mi da iz tog starog odnosa možemo da se inspirišemo i ohrabrimo kako danas da priđemo, recimo, drvetu ispred zgrade. Naši preci su stvarali emotivni odnos sa prirodom koja ih okružuje i kroz to ogledalo bolje razumevali sebe i svoja unutrašnja stanja", kaže.

EGIPĆANIN HOSEM ZBOG LEPE SRPKINJE POČEO DA UČI SRPSKI SA 17! Danas naše turiste u Dubaiju dočekuje uz Čoline i Tomine pesme FOTO

Kristina Vlaisavljević (31) završila je Fakultet dramskih umetnosti, smer menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Tokom studiranja, kako je rekla za Supeženu, posebno joj se dopao predmet menadžment u kulturi, a tema kulturni turizam odredila je njenu buduću profesiju:

kristina-vlaisavljevic-vila-foto-yt-3.jpg
Youtube Printscreen 

"Još tad sam osetila da za mene u tom polju ima nešto vredno i pozivajuće. Pored toga dugo sam se bavila narodnim plesom – folklorom i kroz njega primarno otkrila lepote zajedništva kroz neku narodnu umetnost. Vremenom sam zavolela jako planinarenje i bivala očarana našom prirodom.

Nakon fakulteta sam radila kao organizatorka internacionalnih venčanja i uvidela da mi mnogo prija uloga domaćina i upoznavanje stranaca sa našom kulturom. Kada sam slučajno sve ove prethodne faktore sabrala rodila se ideja da polažem za licencu za turističkog vodiča. Sad mi deluje da je čitav put imao baš smisla", kaže Kistina.

Učinilo nam se da je Kristina od bajki i mitova, napravila super biznis. Pitali smo je da li je odmah posle studija znala da će biti preduzetnica?

"Mislim da mi treba još neko vreme da mogu samouvereno da kažem da sam napravila super biznis. Za drugačije i inovativne teme i usluge potrebno je da odleži i da zaživi priča. Na mom putu postanka preduzetnice mnogo mi je pomogla subvencija države za osnivanje firme koje svake godine otvara Nacionalna služba za zapošljavanje.

kristina-vlaisavljevic-vila-foto-yt-2.jpg
Youtube Printscreen 

Na taj način mladi preduzetnik uspeva da prve godine bude rasterećeniji jer mesečne dažbine za održavanje firme mogu da uplaše. Nisam uopšte znala šta ću da budem nakon studija, deluje mi da je taj period najviše zbunjujuć jer nemaš pojma kome treba da se javiš ili u šta specijalno da se usmeriš – nemaš više utvrđen program koji pratiš (škola, fakultet) već je sve u tvojim rukama. Jako je važno da verujemo da možemo nešto svoje da oživimo – ali treba stići nežno to toga", objasnila je.

Kako izgleda radni dan jedne vile

Njen radni dan je malo drugačiji od uobičajenih poslova. Kristina ne ustaje u 6h i ne ide u kancelariju:

Moj radni dan podrazumava mnogo čitanja, odlazaka u biblioteku, istraživanja, pomno praćenja Google mapa u nadi da otkrijem neke slovenske toponime, pravljenje kostima i rekvizite za ture, kreiranje sadržaja za društvene mreže gde na jednostava i zanimljiv način približavam naše narodno stvaralaštvo. Priče crpim iz našeg bogatog narodnog predanja, čitam istraživačke radove naših priznatih etnologa – puštam da me intuicija vodi u odabiru tema. Lokacije biram po zelenom životu, određenim vrstama drveća i njihove starosti. Takođe po pričama iz naroda za određene lokacije. Gde su se srele vile, gde poštuju vukove, gde se poklanjaju rusalkama, gde je Lesnikova šuma", kaže.

"Najviše reaguju koliko ustvari ne znaju o svom nematerijalnom kulturnom nasleđu. Oduševi ih količina priča, njihova životnost i razigranost, kao i njihova etička uloga – jer nekada su bajke ili pričanje priča bile kolektivna terapija. Prijaju im priče o cikličnosti prirode – kao da smo pomalo zaboravili da kao što postoji dan i noć i leto i zima tako i mi sebi treba da damo za pravo da osim rada imamo prostora za odmor i usporavanje", rekala je.

I deca su posebno oduševljenja pričama o vilama, Lesniku...

"Deca najlepše upijaju mitske teme, kao da prirodno sve to razumeju. U radu sa decom trudim se da to budu male grupe (oko desetak), da moj pristup bude nežan (ne potičem pažnju agresivnim načinima ili alatima) I da obavezno sve bude interaktivno.

O topčiderskim vilama

O vilama u Topčiderskom parku učimo zašto narod sa naših prostora obožava vile preko 1000 godina (postoje zabeleženi vizantijski spisi), kakve vile po našem narodnom predanju postoje, šta vole da rade, kako izgleda vilinsko kolo, kakav je to vilinski hleb… Zajedno hranimo vile, tražimo darove različitih vila, oblačimo vilinsko okrilje… Postoji i tura Potraga za mitskim bićima koja se realizuje na zemunskom keju na zelenoj površini I tamo otkrivamo koja to mitska bića krije naše narodno predanje i kakve (ekološke) poruke imaju za nas. Ova materija je plodna zabavna da se pretoči i u kreiranje tematskih dečjih rođendana – postoje takvi upiti", navela je...

U planu je jedna zanimljiva akcija u kojoj je pozvala žene preduzetnice da joj se priključe.

"Kroz otkrivanje naše mitološke građe otkrila sam koliko su naši preci povezivali žene i Majku zemlju, prirodu. Sve to me je privuklo da osmislim ženska intimna mitska putovanja po Srbiji. Fokus je na usporavanju, povezivanju sa prirodom, otkrivanju starih mitskih priča na izabranom prostoru. Volela bih da ova putovanja budu prostor umrežavanja gde se svaka žena predstavi, poveže.

kristina-vlaisavljevic-vila-foto-yt.jpg
Youtube Printscreen 

Volela bih i da obilazimo esta/gazdinstva/restorane/inicijative koje su žene van Beograda pokrenule. Zajedno da se inspirišemo i mitove i priče posmatramo kao način za upoznavanje, druženje, povezivanje, osvešćivanje turističkog potencijala…

Idem polako ka tome, vreme će pokazati svoje. Svakako radujem se ako neka žena iz prirode Srbije želi da se javi i ugosti nas".

Kurir.rs/Superžena/B92