KO KUPUJE UKLETE STANOVE U BG One gde je neko ubijen i da li se to kupcima prećutkuje? Šta su komšije čule iz stana Ksenije Pajčin

Sujeverje i vera u lošu "karmu" neki su od razloga zbog kojih ljudi izbegavaju takve nekretnine, pa su vlasnici prinuđeni da ih godinama drže na oglasima sa cenom daleko ispod tržišne

PRODAT KSENIJIN UKLETI STAN: Mesto STRAVE godinama niko nije želeo da kupi!

Na tržištu nekretnina mogao bi da se nađe i stan iz novobeogradske „televizorke“ u Bloku 28 iz kog je prošle godine potekao katastrofalni požar, objavila je Nova pre nepunih godinu dana dodajući da se vlasnica stana požalila da je ceo komšiluk okrivljuje za oba požara, i da zbog toga planira da proda stan, kako bi se sklonila od srditih i osuđujućih pogleda svojih komšija.

Ukleti se teško prodaju, posebno kad je na internetu sve lako proveriti

Kako je tada objasnio jedan agent za nekretnine, koji je insistirao na anonimnosti zbog agencije za koju radi, „ukleti stanovi“ se izrazito teško prodaju, posebno u današnje vreme interneta kada je vrlo lako proveriti da li se na tom mestu nešto dogodilo.

KOMŠIJE U STRAHU: U stanu Ksenije Pajčin ima duhova

„Takvi stanovi se jako teško prodaju, vlasnici ih bukvalno u startu daju upola cene, a onda nastaje drugi problem. Dogodi se da ljudima bude sumnjivo to što je cena stana tako niska, pa počnu dodatno da zapitkuju i proveravaju, sumnjajući da li je prodaja legalna, odnosno da se ne krije iza prodaje neka prevara“, objašnjava sagovornik.

Njegova koleginica iz druge agencije, koja je takođe zbog posla zahtevala da ostane anonimna, kaže da praksa pokazuje i da prodavci takvih stanova moraju biti uporni, to jest da se od starta pripreme na to da nekretninu neće olako i na brzinu prodati, kao ni po tržišnoj ceni.

„Ne smemo zaboraviti da postoji znatan deo kupaca kojima je bitno da prođu što jeftinije, kao i da su u žurbi da što pre reše stambeno pitanje. Među njima postoji manji deo onih kojima apsolutno nije bitno šta se u tom stanu događalo pre nego što su oni ušli u njega“, kaže naša sagovornica.

Saška Karan veruje da je to mesto ukleto

Početkom februara ove godine Kurir je objavio i da je pevačica narodne muzike Saška Karan pobegla je glavom bez obzira iz zgrade u kojoj je živela, onoj istoj u kojoj je ubijena Ksenija Pajčin, jer veruje da je to mesto ukleto.

Pevačica je stalno nalazila tragove vradžbina, bila je na korak do razvoda, izbegla je silovanje na ulazu zgrade, karijera joj je bila na dnu... Zato je rešila da se odseli.

Saškina majka: Od večeri ubistva počele su da se dešavaju još čudnije stvari

Pevačica je od novembra 2002. do juna 2010. godine živela u stanu u zgrqadi gde je dens zvezdu 16. marta 2010. ubio maneken Filip Kapisoda, a zatim izvršio samoubistvo. Bivšoj učesnici „Zadruge“ dešavale su se čudne situacije - porodica joj se raspadala, bila je na korak od razvoda, izbegla je silovanje, nailazila je na tragove vradžbina...

- Saška je s mužem Aleksandrom i ćerkom Miljom svakodnevno doživljavala pakao u starom kraju. Iznajmljivali su stan baš u zgradi u kojoj je živela Ksenija Pajčin. S njom se nisu družili, ali redovno su razgovarali kada se sretnu. Saška ju je volela i uvek ju je hvalila. Kada je devojka ubijena, moja ćerka je to teško podnela. Čak joj ni na sahranu nije otišla jer je bila potresena. Od te večeri počele su da se dešavaju još čudnije stvari - ispričala je Saškina majka i dodaje.

- Saška je imala problem s ćerkom, koja je noćima plakala zbog košmara, svađala se s mužem i malo je falilo da se razvedu jer su njemu pakovali aferu s radnicom, karijera joj je bila na samom dnu... Stalno je čula neke čudne krike, nalazila je kosti na pragu, čak je malo falilo da bude silovana na ulazu. Komšije su takođe prolazile kroz agoniju, mnogi su prodavali stanove i odlazili odatle. Pričalo se da je to mesto ukleto jer je nekada tu bio logor u kom su Nemci ubijali Srbe. Više nisu mogli da izdrže i otišli su dva meseca posle Ksenijine smrti.

Saškin muž Aleksandar Gazivoda takođe je tad potvrdio ova saznanja. - Tačno je sve. To je loš period. Jedva smo spasli živu glavu - kaže Aleksandar. Oni su se odatle odselili u drugi deo grada, a Aleksandar Gazivoda otkriva detalje.

- Saška je prilično sujeverna. Kada se izdešavalo to sa Ksenijom, nju je to potpuno poremetilo. Ona je tu devojku volela kao svoju ćerku. Ona je bila vrlo kulturna i šarmantna, vaspitano i divno stvorenje. Ma Saška ju je mnogo volela. Ta smrt je nju toliko pogodila, ja nisam pamtio da je Saška toliko bila skrhana, mesecima ju je držalo. Ja na sahranu nisam mogao da odem - kaže Aleksandar Gazivoda.

- I nama su se dešavale u toj zgradi raznorazne stvari. Umalo i da se razvedemo. Ne možete da verujete kakve smo probleme imali sa ćerkom. Naša Milja je tada imala 12 godina, svake noći budila se u jedan i plakala po 15-20 minuta, nije mogla da prepozna ni mene ni majku. To su bile strašne scene. Saška je to povezivala sa Ksenijom.

Mi smo na kraju morali da odemo odatle. Prodali smo zajednički stan na Voždovcu. To je bio loš period za nas. Saška u tu zgradu nije mogla da uđe, to je bilo užas, jedva je dočekala da se odselimo i to se dogodilo ubrzo posle Ksenijine smrti. I danas, nakon toliko godina kad god pomislimo na to obuzme me jeza, najradije bih da sve to zaboravim - rekao je tad Saškin suprug.

Kurir.rs/Nova

Bonus video: