SRBIJI HITNO POTREBNO NEKOLIKO HILJADA ŠOFERA: Zarada veća od 120.000, ali mali broj mladih se odlučuje da SEDNE ZA VOLAN

Vozači su deficitarno zanimanje za koje nema dovoljno radne snage uprkos tome što zarada može da stigne i do 120.000 dinara mesečno. Sve je više šofera koji odlučuju da rade i zarade u inostranstvu.

- Edukacijom i razgovorom možemo da privolimo mnoge vozače da ostanu ovde - veruje Luketić.

Saobraćajne škole širom zemlje svake godine "izbace" oko 1.000 novih vozača dok potrebe tržišta zahtevaju još dva puta toliko osoba sa vozačkim dozvolama C i D kategorije.

Njih je u Srbiji, prema rečima generalnog direktora "Srbijatransporta" Gorana Aleksića, između 90.000 i 100.000. To i jeste razlog zašto je posao vozača već dugi niz godina deficitarno zanimanje u Srbiji, a iz godine u godinu ta slika je sve izraženija. Nije dovoljna ni zarada veća od 1.000 evra.

- Toliki novac mogu da zarade iskusni vozači koji rade u jakim domaćim kompanijama koje imaju razrađen posao u inostranstvu dok su u unutrašnjem saobraćaju zarade niže. Ipak, osnovni problem je u tome što je pristup profesiji vozača veoma skup. Konkretno, da biste dobili dozvolu da upravljate kamionom ili autobusom potrebno vam je od 2.500 do 3.500 evra, što odvlači ljude od ovog posla, a uz to je i dobijanje dozvola proces koji traje veoma dugo - kaže Aleksić, a prenosi Infostud.

Na njegove reči se nadovezuje penzionisani vozač Dejan Mandić, koji podseća na još jedan značajan uzrok manjka profesionalnih vozača, a na koji mnogi ne obraćaju pažnju.

- Znam da će mnogima zvučati čudno, ali jedan od razloga zašto u Srbiji nedostaje vozača je i taj što više ne postoji obavezan vojni rok. Dok je postojala ta obaveza godišnje je solidan broj vojnika dobijao dozvole za C i D kategorije i po "skidanju" iz vojske nastavljao da se bavi tim poslom, a danas su svi prinuđeni da sami plaćaju auto-školu koja nije ni malo jeftina - počinje priču Mandić koji je 30 godina bio profesionalni vozač kamiona.

Ističe da posao vozača u staroj Jugoslaviji i ovaj danas gotovo da ne mogu da se porede.

- Vozio sam i gradski autobus, kamion i šleper, više sam proveo na drumu nego kod kuće i za te tri decenije uspeo sam da se skućim i obezbedim sebe i naslednike, a moje kolege koje danas voze to teško mogu da učine. Posao vozača više nije cenjen, plate su male, uslovi rada veoma loši, dok ni vozila nisu u baš savršenom stanju. Od njih se očekuje da budu pravi profesionalci i voze po propisima, a u Srbiji ne postoji elementarna kultura u vožnji. Niko neće da propusti gradski autobus da se uključi sa stanice, obilazi se i sa leve i sa desne strane, na putevima vlada potpuni haos. U zemljama zapadne Evrope to nije tako i zato je tamo mnogo lakše voziti. Uz to, da bi ovde vozeći kamion zaradio tih famoznih 1.500 evra, ne smeš da imaš prazan hod ni jedan jedini dan, a svakako moraš da voziš u inostranstvo, pa ti je onda lakše da odeš u Nemačku ili Belgiju i voziš iste rute za mnogo više novca - ističe Dejan.

(Kurir.rs/Nova)