BEOGRAD - Rupa od 500 miliona dolara u budžetu Srbije zbog nedobijanja očekivane finansijske podrške Svetske banke može se nadomestiti samo nepovoljnim zaduživanjem kod komercijalnih banaka ili ispunjavanjem rigiroznih mera štednje, koje od naše zemlje zahteva MMF.Podsetimo, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen izjavio je juče da im zajam za podršku srpskom budžetu trenutno nije prioritet ukoliko se ne sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Predstavnici Svetske banke su u novembru prošle godine najavili da će ta međunarodna finansijska institucija Srbiji odobriti kredit od 500 miliona dolara kao podršku budžetu. Mač sa dve oštriceOd toga je 250 miliona dolara trebalo da bude odobreno još 27. februara, a ta sredstva su bila planirana za isplate otpremnina i prekvalifikaciju radnika iz preduzeća u restrukturiranju i privatizaciji, koji će ostati bez posla primenom novih zakona o privatizaciji i stečaju. Međutim, Svetska banka je početkom godine uskratila Srbiji prvu tranšu od 250 miliona dolara kredita zato što još nisu bili usvojeni novi zakoni o privatizaciji i stečaju, da bi se sada ispostavilo da kredita uopšte neće biti ako se ne sprovedu rigorozne mere štednje.Vladu Srbije u svakom slučaju čeka mač sa dve oštrice. Ukoliko ne sklopi sporazum, moraće da se zadužuje po komercijalnim uslovima, što je katastrofa po već previsok nivo zaduženosti naše zemlje. S druge strane, ukoliko namerava da igra po pravilima svetskih bankara, moraće da prikaže rezultate rigoroznih mera štednje. To opet znači da će mere koje je tražio bivši ministar finansija Lazar Krstić na kraju morati da se sprovedu. Dakle, smanjenje plata i penzija, povećanje poreza i poskupljenje struje.PredloziPrema mišljenju ekonomiste Boška Mijatovića, Srbija ima dva načina da nadoknadi tu rupu u budžetu.- Ako zanemarimo povećanje poreza, postoje dva načina da Srbija obezbedi tih neophodnih 500 miliona dolara. Jedan je da sklopi aranžman sa MMF, što znači da pristane na uslove koji su isti kao oni za koje se zalagao bivši ministar Lazar Krstić i da počne sa rigoroznom štednjom što pre, dok ne bude već kasno. Drugi način je da se zadužuje, a s obzirom na to da je već previše zadužena, budući uslovi će biti sve nepovoljniji - ističe Mijatović.
Nikola AltiparmakovNISU DOVOLJNE NI NIŽE PLATE I PENZIJEČlan Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov upozorava da smanjenje plata i penzija za 15 odsto, bez drugih reformskih poteza, neće biti dovoljno.- Neophodno je istovremeno uvesti i platne razrede, otpustiti višak zaposlenih u javnom sektoru i srediti javna preduzeća. Racionalizacija je moguća samo ako se sve to uradi odjednom - rekao je Altiparmakov.On je podvukao da prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 220 evra, dok je u Bugarskoj 150, a u Rumuniji 170 evra.
ČINJENICEKrstićeve mere za dogovor sa MMF- Smanjenje plata u javnom sektoru za 15 odsto- Smanjenje penzija za 20 odsto- Otpuštanje 160.000 zaposlenih u javnom sektoru u naredne dve godine- Tržišna cena struje, odnosno poskupljenje za 30 odsto- Iskorenjivanje sive ekonomije- Rešavanje problema u preduzećima u restrukturiranju
ČINJENICEVujovićeve mere posle krstića:- Smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto- Smanjenje penzija za 10 odsto- Smanjenje sive ekonomije, naročito šverca cigareta- Smanjenje troškova i povećanje prihoda u budžetu- Povećanje PDV- Rešavanje problema u preduzećima u restrukturiranju
