VLADA NA MUKAMA: Pronaći pola milijarde za krpljenje budžeta

BEOGRAD - Rupa od 500 miliona dolara u budžetu Srbije zbog nedobijanja očekivane finansijske podrške Svetske banke može se nadomestiti samo nepovoljnim zaduživanjem kod komercijalnih banaka ili ispunjavanjem rigiroznih mera štednje, koje od naše zemlje zahteva MMF.

Podsetimo, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen izjavio je juče da im zajam za podršku srpskom budžetu trenutno nije prioritet ukoliko se ne sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Predstavnici Svetske banke su u novembru prošle godine najavili da će ta međunarodna finansijska institucija Srbiji odobriti kredit od 500 miliona dolara kao podršku budžetu.

Mač sa dve oštrice

Od toga je 250 miliona dolara trebalo da bude odobreno još 27. februara, a ta sredstva su bila planirana za isplate otpremnina i prekvalifikaciju radnika iz preduzeća u restrukturiranju i privatizaciji, koji će ostati bez posla primenom novih zakona o privatizaciji i stečaju. Međutim, Svetska banka je početkom godine uskratila Srbiji prvu tranšu od 250 miliona dolara kredita zato što još nisu bili usvojeni novi zakoni o privatizaciji i stečaju, da bi se sada ispostavilo da kredita uopšte neće biti ako se ne sprovedu rigorozne mere štednje.

Vladu Srbije u svakom slučaju čeka mač sa dve oštrice. Ukoliko ne sklopi sporazum, moraće da se zadužuje po komercijalnim uslovima, što je katastrofa po već previsok nivo zaduženosti naše zemlje. S druge strane, ukoliko namerava da igra po pravilima svetskih bankara, moraće da prikaže rezultate rigoroznih mera štednje. To opet znači da će mere koje je tražio bivši ministar finansija Lazar Krstić na kraju morati da se sprovedu. Dakle, smanjenje plata i penzija, povećanje poreza i poskupljenje struje.

Predlozi

Prema mišljenju ekonomiste Boška Mijatovića, Srbija ima dva načina da nadoknadi tu rupu u budžetu.
- Ako zanemarimo povećanje poreza, postoje dva načina da Srbija obezbedi tih neophodnih 500 miliona dolara. Jedan je da sklopi aranžman sa MMF, što znači da pristane na uslove koji su isti kao oni za koje se zalagao bivši ministar Lazar Krstić i da počne sa rigoroznom štednjom što pre, dok ne bude već kasno. Drugi način je da se zadužuje, a s obzirom na to da je već previše zadužena, budući uslovi će biti sve nepovoljniji - ističe Mijatović.