SUBOTICA - Izrada rebalansa budžeta će početi nakon što se u detalje procene štete nastale poplavama, a nakon toga, početkom jeseni, održaće se nova runda pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, izjavio je ministar finansija u Vladi Srbije Lazar Krstić.„Cilj nam je da sa MMF-om sklopimo aranžman iz predostrožnosti: naime to nas ne obavezuje da osigurana sredstva i iskoristimo. Što se tiče ostalih međunarodnih finansijskih institucija: one su nam osigurale povoljne kredite za sanaciju šteta nastalih od poplava”, izjavio je Krstić.
Suma pomoći može dostići i 100 miliona evra
Ministar je rekao da Evropska unija raspolaže mehanizmima koje omogućavaju da se pruži materijalna pomoć i državama-članicama i državama-kandidatima za članstvo u slučaju elementarnih nepogoda ukoliko je šteta veća nego što je određen procenat BDP-a dotične države.„Nažalost mi sad imamo pravo na ovu vrstu pomoći i ako ide sve po planu, iz različitih izvora EU od jeseni možemo računati na nju. Suma pomoći može dostići i 100 miliona evra. Naravno puno pomažu i drugi: na naš račun skoro svakodnevno stižu sredstva iz svih krajeva sveta i Srbija je veoma zahvalna zbog toga. Ali pored sve pomoći najveći deo tereta ćemo morati snositi sami” – rekao je Krstić.On kaže da rebalans budžeta ne zavisi od elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju, ali je ovo ipak faktor koji ima veoma značajan uticaj na privrednu i finansijsku situaciju zemlje.„Trenutno stanje još više otežava postizanje naših ciljeva: dugoročnu stabilizaciju državnog duga i smanjenje budžetskog deficita. Računamo na pomoć tokom predstojeće donatorske konferencije jer sami nismo u mogućnosti u potpunosti finansirati obnovu zemlje. Za nekoliko nedelja će biti poznati detalji rebalansa budžeta” – kaže Krstić.Ministar je mišljenja da je potrebno ozbiljno raditi na suzbijanju sive ekonomije odnosno na reformi poreskog sistema.„Moramo međutim biti svesni da ovi napori sami po sebi neće doneti željene rezultate, bićemo primorani da štedimo gde god je to moguće. Čini se da javnost nije spremna da prihvati ovu činjenicu. Od septembra prošle godine govorimo o previše glomaznom državnom aparatu čije je finansiranje suviše veliki teret” – rekao je Krstić.
"Javna preduzeća žderu novac"
On je ocenio da, osim toga, javna preduzeća takođe „žderu” novac, te da će uvođenje mera štednje u ovim segmentima zahtevati mesece, možda i godine.“Istovremeno Srbija troši suviše para u poređenju sa zemljama regiona na plate i penzije. Možda to zvuči neverovatno, ali nije realno da su plate u javnom sektoru Srbije mnogo više nego u zemljama koje su u mnogo boljem finansijskom stanju nego mi. Srbija je godinama birala lakši put, umesto da je krenula putem reformi uvek je uzimala kredite da bi ućutkala nezadovoljne” – rekao je Krstić. Ministar je dodao da reforme nekoliko godina mogu negativno da se odraze na standard građana.“Ali zauzvrat će ljudi nakon tog vremena moći normalno da žive. Ukoliko ne započnemo stroge i sveobuhvatne reforme pre ili kasnije ćemo morati da platmo mnogo veću cenu” – naglasio je Krstić.On je izjavio da je cilj da se tokom sledećih tri-četiti godine zaustavi rast državnog duga i da se nakon toga počne sa njegovim smanjenjem.„Da bi to postigli, pored smanjenja budžetskog deficita moramo da ostvarimo i privredni rast, moramo ići unapred na polju investicija. To međutim nije moguće ukoliko ne ojačamo poverenje u platežnu moć države, odnosno ukoliko se ne popravi opšta situacija. Zbog toga je od ključne važnosti da sklopimo sporazum sa MMF-om” – zaključio je Krstić.(Tanjug/Mađar so)
